Ali ako ne možemo da predvidimo ono što će biti, imamo bar pravo da zamišljamo ono što želimo da bude. 1948. i 1976. godine Ujedinjene nacije su objavile dugačke liste ljudskih prava; ali ogromna većina čovečanstva, jedino ima pravo da gleda, sluša i ćuti. Šta ako počnemo da vežbamo nikad proklamovano pravo da sanjamo?
Možeš biti samo osoba na ovom svijetu, ali za nekoga ti si cijeli svijet.
Ne treba da od zaljubljenosti načinite osnovu života. Ona je plemenito osećanje, ali, ipak, samo osećanje. Ni za jedno osećanje ne možemo da tvrdimo da će večno trajati.
Eksperimentiranje ih je udaljavalo od bliskih osoba, pa su svoje najdublje strahove, najmračnije misli i fikcije prenosili na papir i stvarali velika književna djela kojima se i danas divimo.
Irac. Utemeljivač modernog romana. Kultni pisac koji je inspirisao i nadahnuo generacije čitalaca. Džejms Džojs.
Kad su čizme bile gotove, mačak ih navuče, uze vreću, naspe u nju malo žita, a pri vrhu namjesti uzicu da se vreća može svezati, pa je zabaci na rame i ode na dvije noge kao čovjek.
Ima iskustava koja ne možeš više preživeti. Posle njih, osećaš da, ma šta radio, više nema nikakvog značenja. Pošto si dotakao granice života, pošto si živeo s očajem, sve što nude te opasne margine, svakodnevni gest i obična težnja gube svaki čar i zavodljivost. Ako ipak živiš, to je zahvaljujući moći objektivizacije koje se oslobađaš kroz pisanje od beskončne napetosti. Stvaralaštvo je vremenski spas iz kandži smrti.
Otkad sam osetio usamljenost, čini mi se da svaki dan sve dublje silazim u neko mračno podzemlje čiji kraj ne vidim i iz kojeg, možda, nema izlaza. Silazim, a ni sa mnom, ni kraj mene nema ni jednog živog bića.
Pepeljuga, Trnova Ružica, Ivica i Marica, Majka Hulda i mnoge druge. Prošlo je 200 godina otkako su se pojavile poznate Grimove bajke i ipak nisu izašle iz mode. Kao nekada i sada one očaravaju decu. Stoga se autorka teksta pod pseudonimom KEL pita: šta je to zapravo što Grimove bajke čini posebnim?
Afrika je predstavljala više telo nego lice. Ona je bila žestina osećanja, žestina apetita, žestina godišnjih doba.
Čitanje nas uči da više cenimo vrednost života, vrednost koju nismo umeli ceniti i za koju samo po knjizi uviđamo koliko je bila velika.
Istina: još zarađujem za život. Ali vjerujte mi: pukom slučajnošću. Ništa
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem. Slučajno sam pošteđen. (Ako me napusti sreća, Bit ću izgubljen.)
