Eduardo Galeano, Pravo na snove

Ali ako ne možemo da predvidimo ono što će biti, imamo bar pravo da zamišljamo ono što želimo da bude. 1948. i 1976. godine Ujedinjene nacije su objavile dugačke liste ljudskih prava; ali ogromna većina čovečanstva, jedino ima pravo da gleda, sluša i ćuti. Šta ako počnemo da vežbamo nikad proklamovano pravo da sanjamo?

Upravo se rađa novi milenijum. Nije to nešto što treba uzimati previše ozbiljno: na kraju krajeva, 2001. godina hrišćana je 1379. godina muslimana, 5114. godina Maja i 5762. godina Jevreja. Novi milenijum se rađa prvog januara zahvaljujući hiru senatora Rimskog carstva koji su jednog lepog dana odlučili da prekinu sa tradicijom koja je naređivala da se Nova godina slavi na početku proleća. I računanje godina hrišćanske ere potiče od jednog drugog hira: jednog lepog dana rimski papa je odlučio da odredi datum Isusovog rođenja mada niko ne zna kada se on rodio.

Vreme se smeje granicama koje smo mu izmislili da bi sami sebe uverili u laž da mi njemu zapovedamo; ali ceo svet slavi i strepi od ovog prelaza.

POZIV NA LET

Milenijum ide, milenijum dolazi, prilika je povoljna da vatreni govornici drže govore o sudbini čovečanstva i da portparoli Božjeg gneva oglašavaju kraj sveta i opšti haos dok vreme nastavlja, ćuteći, svoj put ka večnosti i tajni.

Budimo iskreni, niko tome ne može da odoli: na jedan ovakav datum, proizvoljan kakav jeste, svako je u iskušenju da se zapita kakva će biti vremena koja dolaze. I niko ne zna kako će biti. Samo je jedno izvesno: u 21. veku, ako još uvek budemo ovde, svi mi ćemo biti ljudi prošlog veka i još gore, bićemo ljudi prošlog milenijuma.

Ali ako ne možemo da predvidimo ono što će biti, imamo bar pravo da zamišljamo ono što želimo da bude. 1948. i 1976. godine Ujedinjene nacije su objavile dugačke liste ljudskih prava; ali ogromna većina čovečanstva, jedino ima pravo da gleda, sluša i ćuti. Šta ako počnemo da vežbamo nikad proklamovano pravo da sanjamo? Šta ako na čas, malo poludimo? Hajde da upremo pogled dalje od ove bruke i sramote, da bi videli neki drugi mogući svet:

vazduh će biti očišćen od otrova koji neće više dolaziti od ljudskih strahova i ljudskih patnji; na ulicama će ležati automobili koje su pregazili psi;

automobil neće upravljati ljudima, niti će ih kompjuter programirati, niti će ih supermarket kupovati, niti će ih televizor gledati;

televizor neće više biti najvažniji član porodice i sa njim će se postupati kao sa peglom ili mašinom za pranje veša;

ljudi će raditi da bi živeli umesto da žive da bi radili;

uvešće se krivični zakoni za zločin gluposti koji izvršavaju oni koji žive da bi imali ili da bi pobeđivali umesto da žive da bi živeli onako kao što ptica peva ne znajući šta peva i onako kao što se dete igra ne znajući šta se igra;

ni u jednoj zemlji neće biti hapšeni mladići koji odbijaju da ispune vojnu obavezu, nego oni koji hoće da je ispune;

ekonomisti neće životni standard zvati potrošačkim standardom, niti će nazivati kvalitet života količinom stvari;

kuvari neće verovati da su jastozi oduševljeni kada ih kuvaju žive;

istoričari neće verovati da su zemlje oduševljene kada ih porobljavaju; političari neće verovati da su siromašni oduševljeni kada jedu obećanja;

ozbiljnost neće više verovati da je vrlina i niko neće nikoga uzimati za ozbiljno ukoliko nije sposoban da se naruga sam sebi;

smrt i novac izgubiće svoje magične moći i ni silom ni milom, neće se nitkov pretvoriti u vrlog gospodina;

niko neće biti smatran herojem niti glupakom zato što radi ono što veruje da je pravedno umesto ono što mu najviše odgovara;

svet neće više ratovati protiv siromašnih nego protiv siromaštva i za vojnu industriju neće biti drugog leka nego da objavi bankrot;

hrana neće biti roba niti će komunikacija biti posao, zato što su hrana i komunikacija ljudska prava; niko neće umirati od gladi jer niko neće umirati od previše varenja;

sa decom beskućnicima neće se postupati kao da su đubre jer neće biti dece koja su beskućnici; sa decom bogatašima neće se postupati kao da su novac jer neće biti dece koja su bogata;

obrazovanje neće biti privilegija onih koji mogu da ga plate;

policija neće biti prokletstvo onih koji ne mogu da je kupe; pravda i sloboda, sijamske bliznakinje osuđene da žive razdvojene, ponovo će se spojiti, čvrsto priljubljene leđa uz leđa;

jedna žena, crnkinja, biće predsednica Brazila a druga žena, crnkinja, biće predsednica Sjedinjenih Američkih Država;

jedna indijanka vladaće Gvatemalom a druga Peruom;

u Argentini, ludače sa Majskog trga biće primer mentalnog zdravlja jer su odbile da zaboravljaju u vremenima obavezne amnezije;

Sveta Majka Crkva popraviće štamparske greške na Mojsijevim tablicama, i šesta zapovest će naređivati da se slavi telo;

Crkva će, takođe, izdiktirati još jednu zapovest koju je je Bog zaboravio: „Voli prirodu čiji si deo.“; biće pošumljene svetske pustinje i pustinje duše;

očajnici će biti ozareni i izgubljeni će biti nađeni jer oni su pali u očaj od tolikog čekanja i izgubili su se od tolikog traženja;

bićemo zemljaci i savremenici svih onih koji su za pravdu i slobodu, gde god da su rođeni i kad god da su živeli, ne mareći ni malo za granice na mapi i u vremenu;

savršenost će i dalje biti dosadna privilegija bogova;

ali na ovom zapetljanom i sjebanom svetu, svaka noć će se živeti kao da je poslednja i svaki dan kao da je prvi.

Alea