Bila jednom dva brata: Grimov svet bajki
Pepeljuga, Trnova Ružica, Ivica i Marica, Majka Hulda i mnoge druge. Prošlo je 200 godina otkako su se pojavile poznate Grimove bajke i ipak nisu izašle iz mode. Kao nekada i sada one očaravaju decu. Stoga se autorka teksta pod pseudonimom KEL pita: šta je to zapravo što Grimove bajke čini posebnim?
Tačno godinu dana nakon svog starijeg brata, 24. februara 1786. godine u Hanauu rođen je Vilhelm. Otac sakupljača bajki bio je pravnik i sudski službenik. Umro je kada su oba sina imala devet godina. Od tada braća rade skoro sve zajedno. Njihova tetka im je omogučila studije prava, a umesto paragrafa braća radije čitaju Getea i Šilera, jer su proučavali jezike pre nego pravo.
Postajali su sve radoznaliji i pitali su se: kako se to nemačka književnost razvila do toga što je sada? I tako oni danas važe za suosnivače germanistike. Međutim, braća Grim daleko su poznatija po bajkama koje su nam ostavili, a koje se i danas sele u dečije sobe.
Grimovski stil
Nakon studija, braća su sastavila jednu zbirku bajki i saga. Kućne i dečije bajke, tako su se zvale njihove priče u početku. Nisu nastajale njihovim pisanjem, već većim delom potiču iz usmenih predanja. Anete fon Drozte Hilshof bila je jedna od njihovih izvora. Ona je pripovedala braći priče i sage onako kako ih je preuzela od sluškinja, seljaka i pastira na feudalnim dobrima. Tako su njihove bajke, zapravo, priče iz narodnog vrela.
Tačno se o tome i radilo kod braće Grim: razumeti i istraživati razvoj narodne bajke. Sebe su pre posmatrali kao izdavače bajki nego kao pripovedače istih. Braća su prvo izdanje pisala za nauku, i nisu ni slutila da će deca na kraju biti ta koja će njihove priče gutati i voleti.
Od drugog izdanja je pre svega Vilhelm Grim bio taj koji je sačuvane priče jezički prerađivao i razvijao sopstveni stil. On je dodelio bajkama logiku radnje i jasnoću jezika. Nije bio toga svestan, ali time je postavio kamen temeljac za to da se bajke kasnije usele u kuće. Priče o dobru i zlu – to deca vole.
Ako je kraj Vilhelmu bio previše grozan, latio bi se crvene olovke i promenio ga bez ustezanja. Tako je na kraju lovac stupio na scenu i oslobodio Crvenkapu iz utrobe vuka. Da, opet se svirepo nešto događa u Grimovom svetu bajki. Tu veštica iz Ivice i Marice završava u rerni ili zla maćeha Snežani pleše na venčanju u užarenim cipelama. Međutim, u početku priče nisu bile namenjene deci.
Sam Vilhelm je bio zaprepašćen činjenicom da deca toliko vole njegove bajke. Deci uopšte nisu smetali ti grozni detalji. Za njih je bilo nešto drugo presudnije: uvek postoji jedno jasno razlikovanje između dobra i zla, i to je tačno ono što Grimove bajke karakteriše. Dobri bivaju izbavljeni, a zli kažnjeni. Na kraju svaka dobra bajka ima i pouku.
Sećam se vremena kada je moj deda sedeo kraj mog kreveta i uveče mi čitao jednu Grimovu priču. Jesam li iz toga nešto naučila? To ne mogu reći, ali to je jedna uspomena iz detinjstva koju ne bih želela propustiti - a vi?
Prevela: Ružica Matić
IZVOR:Wissen.de
