Danilo Kiš (Subotica, 22. februara 1935. – Pariz, 15. oktobra 1989), romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac sa francuskog, ruskog i mađarskog jezika.
Članci
Postao sam nužan, smijem se na gramofonskim pločama, na vrpcama, a redatelji radio-drama pažljivo sa mnom postupaju. Smijem se sjetno, umjereno, histerično, smijem se kao kondukter tramvaja, ili kao šegrt iz branše živežnih namirnica; jutarnji smijeh, večernji smijeh, noćno smijanje i smijanje iz doba svitanja, jednom riječi: gdje god i kad god se treba smijati: ja to činim.
Uvek je dobro kad se ima više,
al’samo kad si bezbrižan i čio:
vrednost bogatstva, strah potpuno briše,
– slobodan život i s malim je mio!
Andre Pol Gijom Žid (fr. André Paul Guillaume Gide, 22. novembar 1869 - 19. februar 1951) bio je francuski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947.
Po koji put se u životu vraćam na tačku iz ostavštine starog Rima: ćutati, ćutim, ćutanje. Blago onima koji su rod tima trima stvari. U saobraćaju s ljudima i sa dogadjajima čovek govori; u sebi, čovek ćuti. Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali je ćutanje zagonetnije.
Prokletstvo, o kome književnici rado govore, je najlepši dar kojim ga je Priroda darovala. Svaki prokleti pisac neka zahvali bogu što je proklet.
Neke od ovih knjiga ste čitali, a za neke ste možda samo čuli. Bez obzira na situaciju i poznavanje ovih djela, intrigantne činjenice vezane uz njih sigurno će ukrasti vašu pažnju i poprilično vas iznenaditi.
Prolazeći stazama Tolkienovih junaka zasigurno se u mnogima od nas probudila iskonska čežnja za pustolovinama Bilba ili Froda. Ili potreba da vratimo i obnovimo svoj razrušeni dom poput Torina. Također bismo se mogli zamisliti poput nekog od njihovih prijatelja, spremni da ih pratimo na putu, ili se pronaći u onima koji im u važnim, prijelomnim trenucima pomažu na drugi način…
Znam da koliko god je prostranstvo života na površini, u širini, toliko ga ima u dubini, tako da su nevidljive i skrivene mogućnosti života bezbroj miliona puta veće od onih koje vidimo na površini. Jedino tako je mogućno podneti život i misao o smrti.
Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući grijeh ljudski, pa se zapitaš: „Treba li silom pobjeđivati, ili smirenom ljubavlju?”
Žil Vern (8. februar 1828. - 24. mart 1905.)
"Mi možemo da se zalažemo za ljudske zakone, ali ne smemo da zanemarimo prirodne zakone."
Napis koji sledi – iz pera dr. Jana Stastnya – sažeti je prikaz života Franza Kafke, njegovog vegetarijanstva i saradnje s Međunarodnim vegetarijanskim društvom (International vegetarian union, dalje u napisu IVU), te veze s Moritzom Schnitzerom. Moritz Schnitzer je bio vegetarijanac židovskog porekla iz Češke, član IVU i organizator kongresa IVU 1929, te 15 godina urednik časopisa Reformblatt.
Ovaj grad izopštio je sve čiji um više nije mogao razumeti, i nikad ih, ni pod kojim uslovima, nije primio natrag, kao što znam iz iskustva