Ejmi Bič je svoj talenat za muziku, pokazala vrlo rano. Kako je njena majka bila vrlo muzikalna i stalno joj pevala, do svoje navršene prve godine, Ejmi je naučila da peva 40 pesmica. Sa dve godine je mogla da improvizuje prateću melodiju za bilo koju pesmu koju bi njena majka otpevala. Sa pet je uspevala da komponuje jednostavnije valcere.
Drugi veliki stil koji se pojavio u XX-om veku, uglavnom pod vođstvom Pabla Pikasa i Žorža Braka, bio je kubizam. Ma koliko bio analiza umetničkih tradicija i mogućnosti kao pristupa stvaranju umetnosti, kubizam je podstakao nove načine razmišljanja o izgledu, čak i o svrsi umetnosti. Put ka kubizmu, međutim, bio je dug, a započeo je tek pošto su oba umetnika potpuno upili pouke koje su nudili postimpresionizam i fovizam. Pikaso je prvi pomerio granice apstrakcije koje su poštovali Sezan, Deren i Matis.
Eksperiment pred vama uvjerit će vas da je, zaista, sve stvar perspektive, kao i da ljude oko sebe često tretiramo prema njihovoj prošlosti ili nečemu što smo o njima samo načuli, a zapravo ih ne poznajemo.
Tužna činjenica je da većinu kultura ovde ne zanima. O tome bi se mogla napisati knjiga, a ovo bi mogla biti samo jedna njena strana. Ili dve.
Postoje najmanje dve zablude: “Lili Marlen” nije koračnica i iza nje nije stajala propaganda Trećeg rajha, već su je nemački vojnici sasvim spontano zavoleli.
U uzvišenim pejzažima nemačkog umetnika Davida Kaspara Fridriha (1774–1840) ljudska sudbina se razmatra kao hladna pustoš i uznemirujuća tišina. Njegove slike iz zrelog doba tako su radikalno odbacivale narativno istorijsko slikarstvo da su za njegovog života privukle slabu pažnju, iako je imao malu grupicu obožavalaca koji su ih kupovali. Dok se Tarner usredsredio na beznačajnost života i ljudskih napora suočenih sa svemogućim kosmosom, Fridriha zaokuplja prelaz od fizičkog zemaljskog oblika u duhovno biće koje pripada večnosti. Njegovi pejzaži su panteistički, što je specifično nemački pristup svetu, a detaljno razrađenim realističkim prizorima pripisuje metafizička svojstva koja im daju auru božanskog pristupa.
Mihail Barišnikov je do danas najpoznatiji ruski baletni plesač na Zapadu. Sam sebe već odavno smatra Amerikancem, iako se rodio u sovjetskoj Rigi, a živio je i plesao u Lenjingradu.
Zahvaljujući poznanstvu sa francuskim pesnikom Polom Elijarom i odličnom poznavanju španskog jezika, francuska umetnica-slikar, poeta i fotograf, Dora Maar (Henriette Theodora Marković), 1936. godine na terasi Café les Deux Magots u Parizu, upoznaje španskog slikara Pabla Pikasa. Poznanstvo sa Pikasom će joj potpuno promeniti život, i kao ženi i kao umetnici.
John William Waterhouse - Duša ruže, 1903
Dok je sredinom XIX. stoljeća kontinentalnu Europu zahvatila gospodarska i politička revolucija poznata kao “Proljeće naroda”, u Engleskoj je u isto vrijeme pokrenuta revolucija u umjetnosti koja je potresla tadašnji kruti viktorijanski svijet.
Baletni spektakl Labuđe jezero u izvedbi plesnog ansambla Carskog ruskog baleta stiže u prvoj polovini naredne godine u Sarajevo!
Mnogi posmatrači još uvijek padaju u iskušenje da kriknu "ludilo", iako je Dali uporno tvrdio da "jedina razlika između mene i ludaka je u tome što ja nisam lud".
Joan Miró jedan je od poznatijih predstavnika umetničkog pravca nadrealizam, slikar koji je pored toga bio i grafičar, skulptor i keramičar.
Smatrana jednim od glavnih dela italijanskog umetnika Amadea Modiljanija, slika "Ležeći akt", koja je u ponedeljak prodata na aukciji za 170,4 miliona dolara, i tako postala druga najskuplja slika na svetu (posle Pikasovih "Žena iz Alžira"), našla se u žiži svetske pažnje.
