Dijamanti se sastoje od ugljenika, isto kao i grafit drvene olovke. Ali, za razliku od grafita koji se slomi svaki put kad se malo jače pritisne olovka, dijamant je najtvrđa poznata prirodna materija u svemiru.
Dijamanti se formiraju od 130 do 500 km ispod Zemljine površine, gde je sve usijano (oko 900 °C), a pritisak je neverovatno visok (oko 40000 puta više od težine Zemljine atmosfere). Usled zajedničkog delovanja rasplamsane vreline i razornog pritiska, atomi ugljenika se kristalizuju u masu tvrdog dijamanta. Dijamanti se obično stvaraju u stenama zvanim kimberliti, koje se sastoje od minerala kao što su gvožđe i magnezijum. Kimberlit često ima oblik dugih zelenih cevi, koje su se formirale pre više miliona godina u vulkanskim erupcijama i izbile blizu površine. Cev od kimberlita nije načičkana dijamantima; ona može da sadrži samo jedan dijamant prema 40 miliona delova kimberlita koji ga ne sadrže. Pre nego što se izbrusi i ispolira, dijamant je obično prljav kristal neodređenog oblika, a boja može biti od bele, preko žute, do smeđe ili crne.
Dijamanti se sastoje od ugljenika, isto kao i grafit drvene olovke. Ali, za razliku od grafita koji se slomi svaki put kad se malo jače pritisne olovka, dijamant je najtvrđa poznata prirodna materija u svemiru. Ono što čini dijamant tako tvrdim jeste njegova struktura. Dijamanti se sastoje od piramida atoma. Svaki atom ugljenika je čvrsto povezan sa druga četiri atoma, i na taj način gradi pet uglova piramide. Jedan dijamant se sastoji od mnogo takvih piramida, međusobno spojenih kao lego kockice. Pošto je piramida najizdržljivija struktura za koju se zna, a svaka piramida u dijamantu je deo sledeće, dijamant je neverovatno otporan i praktično neuništiv.
Postoje neke nerazrešene misterije vezane za dijamante. Na primer, u Norveškoj su pronađeni mikroskopski dijamanti u stenama koje nisu vulkanskog porekla i ne potiču iz dubina Zemlje. Naprotiv, ovi izuzetno sitni dijamanti su smešteni u sedimentne stene koje su se prvobitno nataložile na površini Zemlje. Zato se postavlja pitanje kako su se obrazovali ovi dijamanti. Prema jednoj teoriji, kad su se sudarili prastari kontinenti, sedimentne stene su potisnute duboko u Zemlju, gde su se u njima stvorili dijamanti. Kasnije su te stene opet izbile na površinu. Prema drugoj teoriji, ovi minijaturni dijamanti su se formirali u Zemljinoj kori kad je došlo do silovitog sudara kontinenata, jer su tanki slojevi dijamanata dobijeni i u laboratorijskim uslovima pri sličnom, niskom pritisku.
*Zanimljivost: mada se dijamanti obično povezuju sa skupim nakitom, većina prosečnih dijamanata koristi se za sečenje i bušenje u industrijskim postrojenjima kao što su, na primer, fabrike automobila.
Opšte obrazovanje
