Četvorica jednog vode
Jednog gone četvorica

Najveći junak Migela de Servantesa Saavedre (Miguel de Cervantes de Saavedra) je večan, potpun, očaravajuć i vredan divljenja. Neki bi rekli da mu nema ravnog. Međutim, Vilijem Šekspir (William Shakespeare) je takođe stvorio junaka koji bi mogao da se uporedi sa lutajućim vitezom, ako ne prema sličnosti, barem kao njegova suprotnost.

Budi na oprezu.
Bogovi će ti ponuditi šanse.
Spoznaj ih, ostvari ih.
Ne možeš da pobediš smrt,
ali možeš pobediti smrt u životu,
ponekad.

Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Kad imam želju da se smejem,
Smejem se grohotom.

Horhea Luisa Borhesa svi pamte kao pisca opsednutog vremenom, večnošću, beskrajnošću, sudbinom, ogledalima, lavirintima...

Probudi se,

nešto se dešava,

nemoj reći da to nisi znao,

i tvoja se sudbina rešava,

moglo bi ti jednom biti žao.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta ponovo se plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Recimo da imaš oca koji je puno mlađi od tebe. Recimo da ti takav otac ide na živce još otkad si imao četrnaest, petnaest godina. Recimo da se nađeš s njim na ručku i on te pita da obaviš jedan posao koji znaš da bi trebao odbiti. Recimo da te moli da to učiniš. Ne, recimo da te preklinje na koljenima. Što bi odgovorio?

Juče sam pre nego što sam zaspao dovršio čitanje 'Rata i mira', u čemu sam svih ovih nedelja nalazio utehu i oslonac. I to sam, ne manje nego u njegovom majstorstvu i njegovoj veličini, utehu nalazio i u slabostima , nedopustivostima, zamoru ovog i pored svih slabosti grandioznog dela .

Ova pisma nastala su nakon njihovog prvog razdvajanja; njihova afera se okončala 1929. Prvo pismo je Vita Sakvil-Vest poslala Virdžiniji Vulf, a drugo je odgovor na njega (u pismima je zadržana izvorna interpunkcija)

Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi.

Dizdarevićeve proze odaju osobit poetski talenat, one su svojevrsne pjesme u prozi bez tradicionalističkog samodopadljivog stiliziranja ljepote i okolišenja oko motiva. U Zijinim pričama, punim tananih, osjećajnih zapažanja i slika, data je tipična bosanska kasaba, zamrla i gluha, zaboravljena.