Korespondencija: Virdžinija Vulf i Vita Sakvil-Vest

Ova pisma nastala su nakon njihovog prvog razdvajanja; njihova afera se okončala 1929. Prvo pismo je Vita Sakvil-Vest poslala Virdžiniji Vulf, a drugo je odgovor na njega (u pismima je zadržana izvorna interpunkcija)

Milan (poslato iz Trsta)
Četvrtak, 21. januar 1926.

Ja sam svedena na stvar koja želi Virdžiniju. Sročila sam ti prelepo pismo tokom besanih košmarnih noćnih sati, ali je sve nestalo: nedostaješ mi, na veoma jednostavan očajan ljudski način. Ti, sa svim svojim ne-glupim pismima, nikada ne bi napisala jednu tako elementarnu frazu; možda ti tako nešto ne bi ni osetila. Pa ipak, verujem da ćeš biti svesna jednog malog jaza. Ali ti bi zaogrnula to u tako izuzetnu frazu, da bi izgubilo malo na svojoj stvarnosti. Dok je kod mene sasvim suprotno: nedostaješ mi mnogo više nego što sam mogla da poverujem; a pripremila sam se da mi mnogo fališ. Tako da je ovo pismo zapravo samo bolno cviljenje. Neverovatno je koliko si mi postala neophodna. Pretpostavljam da si navikla da ti ljudi govore ovakve stvari. Prokleta bila, razmaženo stvorenje; neću te naterati da me voliš ni malo više time što ti se ovako dajem – Ali draga moja, ne mogu da budem pametna i uzdržana sa tobom: previše te volim za tako nešto. Previše iskreno. Ti predstavu nemaš koliko mogu da budem na distanci sa ljudima koje ne volim. Napravila sam od toga umetnost. Ali ti si slomila moje brane. I zaista ti to ne zameram...

Molim te mi oprosti što sam ti napisala ovako bedno pismo.

V.

*

52 Trg Tavistok
Utorak, 26. januar

Tvoje pismo iz Trsta je stiglo jutros – Ali zašto misliš da ne osećam, ili da pravim fraze? „Divne fraze“, kako kažeš, koje kradu stvari od realnosti. Upravo je suprotno. Uvek, uvek, uvek pokušavam da kažem ono što osećam. Možeš li onda da poveruješ da kada si otišla prošlog utorka – tačno pre nedelju dana –izašla sam i pošla u sirotinjski kraj Blumsberija, da kupim vergl. Ali to me nije oraspoložilo... I od tada, ništa se važno nije dogodilo – Nekako je sve dosadno i vlažno; nedostajala si mi. Nedostaješ mi. Nedostajaćeš mi. I ukoliko mi ne veruješ, ti si jedna sova ušara i magare. Divne fraze? ...

Ali naravno (da se vratim tvom pismu) oduvek mi je bila poznata tvoja uzdržanost. Samo što sam rekla samoj sebi da ću insistirati na ljubaznosti. Imajući ovo na umu, došla sam u Long Barn. Otkopčaj gornje dugme svog žerseja i videćeš tamo kako se gnezdi jedna živahna veverica sa veoma ljubopitljivim navikama, ali koja je svejedno veoma drago stvorenje –

(prevod: Danilo Lučić/glif)

izvor: theparisreview.org