11 klasika Stenlija Kjubrika

To vam je kao da probirate po dijamantima. Jedni su bez ikakve mane. Drugi, pak, imaju sitnih nesavršenosti, ali koji neznatno narušavaju njihov sjaj. Što se ostalih tiče, dobro, neki se mogu svrstati u dragocenosti, ali pored toga, više su industrijski, nego izvanredni i blistavi.

Upravo ovako bi se mogao dočarati opus neverovatnog Stenlija Kjubrika. U leksikonu filma, malo njih stoji tako visoko i važi za prave ikone, kao ovaj renomirani genije. Priznat kao umetnik zlatnog standarda i zaključna tema razgovora kada je kinematografija kao umetnost u pitanju. Samo nekolicina je dostigla taj nivo poštovanja. Stoga, zamislite sada te teškoće upoređivanja njegovih dela. Sa tako mnogo tema kroz koje treba proći i toliko mitskih filmova koje treba razmotriti, osećate se kao juvelir! Morate dobro promisliti o celokupnom katalogu, kao i o svakom pojedinačnom proizvodu pre nego što zaorete i postavite sve u red.

Međutim, tu je i jedno upozorenje. Za početnike, namerno smo izostavili Kjubrikova prva dva „filma“ – „Strah i želja“ iz 1953. i „Poljubac ubice“ iz 1955. Od prvog se režiser odrekao, a film nije imao zakonsku dozvolu za kućno prikazivanje. Kasniji je prolazio kroz neke tehničke probleme i bio smatran samo kao senka tvorca budućeg genija.

Takođe, nećemo govoriti mnogo ni o danima kada je radio kao fotograf ili o njegovom radu u filmskom magazinu i kratkim temama. Iako su važni, oni ne objašnjavaju u potpunosti trajnu poruku i uticaj ovog reditelja. Umesto toga, ovo je sve jedna vežba u ispitivanju Kjubrikovih „kritičnih“ dela – naslovi koju su ga kao nepoznatog novajliju iz Njujorka doveli do svetski poznatog autora. Svaki korak na tom putu, svaki estetski skok, neizbežno vodi do sledećeg zaključka – po opusu, malo njih je još impresivnije. Po zanatu, nema mu ravnih.

No, kakve god da su vaše sklonosti, dajemo vam naš predlog liste filmova po Kjubrikovim uloženim naporima. Kao što rekosmo, ovo je kao probiranje po dragom kamenju. Svi su izuzetni, neki su samo manje oštećeni od drugih.

11. „Širom zatvorenih očiju(1999)“

Kao njegov poslednji film, mnogi su verovali da će se Kjubrik vratiti svom izvoru najvećih dostignuća (naučnoj fantastici, kao u dugo prepričavanoj „Veštačkoj inteligenciji“) ili upustiti u tematiku kojom se nikada ranije nije bavio (kao u Holokaustu i preporučljivom „Ejrajanu Pepersu“). Umesto toga, obuzela ga je opsesija o frojdovskoj noveli Artura Šniclera „Priča za laku noć“ (Traumnovelle), oživljavajući priču o mladom doktoru, koji doživljava svoje seksualno buđenje, dvadesetih godina prošlog veka u Beču i smeštajući je sada u Njujork i devedesete godine. U potpunosti snimljen u Londonu i akustičnim sobama, sa čuvenim holivudskim parom Tomom Kruzom i Nikol Kidman, obećavao je da postane prosvećen i eksperimentalan. Nažalost, ispao je kao jedan erotski triler visoke klase – lep za gledanje, ali prazan u svojoj suštini.

10. „Uzaludna pljačka (1956)“

U to vreme, Kjubrik je i dalje važio za fotografa koji je počeo da pravi filmove. Njegovi početni napori naišli su na ravnodušnost, stoga se režiser nadao da će ga njegov sledeći projekat izvući iz tame. Na svu sreću, putevi su mu se ukrstili sa televizijskim producentom Džejmsom B. Harisom, što je vodilo do osnivanja partnerstva. Rezultat je bio Kjubrikov prvi u potpunosti ostvaren posao, jedan dobar film noir, vrsta kriminalističkog žanra, zasnovan po romanu Lajonela Vajta „Savršen upad“(Clean break). Sa kriminalističkim specijalistom Džimom Tompsonom, kao ko-autorom, on je konačno bio u mogućnosti da svoje razvijane tehnike primeni za nešto tako značajno. Iako nije postao hit, kako su svi očekivali da će biti, „Uzaludna pljačka“ je pokazala da je Kjubrik zaista spreman za veliki put. Njegov naredni projekat će pružiti neoborive dokaze.

9. „Lolita (1962)“

Kako, zaista, možete prilagoditi jednu od najkontroverznijih knjiga prošlog veka na filmskom platnu – i učiniti to bez potpunog udubljivanja u glavni narativni element ovog vrlo obimnog romana (ljubavnu priču sredovečonog čoveka i dvanaestogodišnje devojčice)? Ukoliko ste Kjubrik, prihvatate ogromnu slobodu nadčuvenim klasikom Vladimira Nabukova, izvrćući mnoge glavne elemente naopako, a dovodeći do savršenstva ekscentričnu i zabavnu majstoriju britanskog komičara Pitera Selera. Kao dva filma u očajanju spojena u jedan, „Lolita“ pomalopati od krize identiteta zbog svoje jedinstvenosti i različitosti. Sa jedne strane, glavna tema ima moć i privlačnost. Sa druge, pak, veći deo filma deluje kao Selerov snimak za audiciju za njegovu buduću ulogu u sudbonosnom „Dr.Strejndžlovu“.

8. „Spartak (1960)“

Kjubriku se ukazala jedinstvena prilika da režira ovaj veličanstveni ep, baš u vreme kada je napustio vestern Marlona Branda „Jednooki Džek“ zbog umetničkih nesuglasica sa zvezdom i kada je njegov prijatelj Kirk Daglas tražio zamenu za nedavno otpuštenog reditelja Entonija Mena. Bez uobičajne produkcijske pretpripreme i kontrole koju je uživao, Kjubriku je snimanje palo vrlo teško, te se i njegov odnos sa starim drugom pogrošao. Rezultat, međutim, govori za sebe. Ovo delo iz tako inspirativnog perioda, dokazalo je da se Kjubrik može nositi sa obimom, baš kao i sa iznošenjem kako na umetničkom, tako i na komercijalnom nivou. Nimalo iznenađujuće, ovo će predstavljati njegov poslednji pravi pokušaj za holivudskim prihvatanjem i poštovanjem.

7. „Isijavanje (1980)“ 

Obožavatelji Stivena Kinga oštro kritikuju adaptaciju njegovog čuvenog romana i to sa dobrim razlogom. Pored osnovnih elemenata zapleta i imena likova, koji inače zanimljivo uteruju strah u kosti, nose malo sličnosti sa voljenom nam knjigom. Sa druge strane, ljubitelji horora se slažu da je u granicama literarnog majstora horora, Kjubrik stvorio remek-delo. Nivoi napetosti koje dostiže su opipljivi, a učauravanje i psihološka trauma zbog izolcije i ludila su uveličani i tako uverljivi. Zapravo, kada se drži knjige i Kinga, deluje nam nedovoljno obrađen. Međutim, prepušten svojim uznemirujućim alatima, Kjubrik se zalaže za strašan film kao nešto sasvim drugačije...ili kao drugačija umetnost.

6. „Bojevi metak (1987)“

Sa obiljem filmova o vijetnamskom ratu koje su preplavile tržište sredinom osamdesetih godina, obožavaoci su bili željni da vide kako će se njihov omiljeni autor pozabaviti ovo temom. Odlučio je da radi po romanu Gustava Hasforda „Kratkog daha“(The short-timers), sa nadom da ne zauzme ni protivan ni saglasan stav prema tom ratu. Iako se knjiga bavila svakodnevnim problemima čoveka u ratu, Kjubrik je još jednom uveličao stvarnost, pretvarajući prvu polovinu filma u istraživanje mentalne nestabilnosti, dok se u drugoj polovini poigrava pojmovima iz života na ivici smrti. Sa vizuelne tačke gledišta, Engleska i Južna Karolina su dočarale azijske pejzaže. Sa pripovedačke strane, ovo je jedno neuobičajno putovanje u pakao.

5. „Beri Lindon (1975)“

Nije nepoznato da je Kjubrik želeo da napravi film o životu Napoleona Bonaparte sa jednim od dvojice velikana u glavnoj ulozi, Dejvidom Hemingsonom ili Džekom Nikolsonom. Kada su dva druga epska filma sa ruskom tematikom propala, studio je otkazao projekat. Iznerviran, on će se iscrpljenvratiti u 18. vek i okrenuti irskom kockaru i skorojeviću. Sniman na pedantno redizajniranom setu i koristeći tehniku snimanja u kojoj kamera hvata samo prirodno svetlo, film je često puštan kao dokumentarac, jer deluje da je nastao baš u tom vremenu. Dok su neki kritičari uporno zamerali na prirodnom tempu i nedostatku prave dramatike, vremenom film je postao jedan od poštovanijh dela reditelja, i to sa punim pravom.

4. „Staze slave (1957)“

Sećajući se kada je kao mali čitao uzbudljive antiratne romane Hemfrija Kobsa, Kjubrik je razmišljao o njihovom oživljavanju na velikom platnu. Priča o grupi nevinih francuskih vojnika pogubljenim zbog kukavičluka (kao primer ostalim manje željnim borbe mladićima) već je bila neuspešna kao predstava, ali je reditelj filma ipak video nešto važno u ideji „vladavine na primeru“. Sa holivudskom zvezdom Kirkom Daglasom u glavnoj ulozi i na hladnim bavarskim lokacijama kao pozadinom, Kjubrik se potpuno predao uronivši u materiju, gde je probudio svoj perfekcionizam i pedantnost, koji će i kasnije definisati ostatak njegove karijere.

3. „Paklena pomorandža“

Možda najosporavaniji film u celoj Kjubrikovoj karijeri, meta oštrih kritika i osuda društva, koje su dovele i do pretnji smrću reditelju, bio je povučen iz distribucije u Britaniji. Nije ga bilo moguće pogledati čak tri decenije. Mnogima se nije dopala sloboda u govoru i kritikama Antonija Burgesa o ugnjetavanom i degradiranom društvu, pogotovo o nasilju među mladima i kontroli Vlade. Neki nisu mogli da podnesu scene seksa i nasilja. Za Kjubrika, ovaj neverovatan delić buduće zaprepašćenosti dozvolio mu je još jednom da se prepusti jednoj vrsti precizne političke satire koju je istraživao ranije. U ovom slučaju, ipak, poruka je bila više uznemirujuća i neprijatna, nego zabavna, ali važi za jednu od njegovih najčistijih i najpreciznijih viđenja stvarnosti.

2. „Dr Strejndžlov ili: Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo bombe (1964)“

Ostaviti Kjubriku da se snađe u temi o rastućoj trci u nuklearnom naoružanju između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, bilo je urnebesno, ali i zastrašujuće u isto vreme. Kao još jedna moćna antiratna objava (prava tema koja se provlačila tokom većeg dela njegove karijere), ismejavani film „Na pragu kataklizme“, obuhvatio je sve ciljne grupe: vojsku; industrijski kompleks koji je stvoren; ludake iza zavese; političare na vlasti; nespretne birokorate; vojnike koji se bore da ostanu normalni. Iako mračna za jednu crnu komediju, uspela je da se dopadne publici, što je Kjubrika predstavilo u najboljem svetlu u svojoj kompleksnosti. Zabavno je i strašno, kako trenutno kritika može da oceni, dok je i dalje vrlo istinito u žanrovima koje analizira.

1. „2001: Odiseja u svemiru (1968)“

Stenli Kjubrik se nikada bojao da koristi svoje filmove kako bi govorio o pitanjima velikog okvira, a sada se suočava sa jednim od najvećih: čovekovim mestom u poretku celog kosmosa. Izvorno, planiran kao pokušaj „ozbiljne naučne fantastike“, ova saradnja sa čovekom ispred svog vremena, Arturom Č. Klarkom, prošla je kroz mnoge faze, od čistog trilera do nezamislivih poigravanja sa ljudskim razumom. Sa svojom pedantnom post-produkcijskom spretnošću i bogatstvom očaravajućih snimaka za rad, Kjubrik je premašio očekivanja i ostavio nam prvu međuzvezdanu raspravu o čovečanstvu i njegovoj svrsi u svemiru. Od evolucije do vanzemaljaca, on nikada nije skrenuo sa puta svoga cilja.

Rezultati i dalje odjekuju među zvezdama.

Prevela: Marija Jovanović, iserbia

Izvor: popmatters