Čarli Čaplin, najveći komičar svih vremena
Čarli Čaplin danas važi za najvećeg komičara svih vremena. U vreme nemih, crno belih filmova, kada nije bilo mogućnosti da se na bioskopskom platnu ispriča vic i tako zasmeje publika, Čaplin je uspevao da ljude dovede do suza svojim gegovima i postupcima.
On je jedna od ličnosti koje su obeležile dvadeseti vek. Iako su crno beli filmovi već odavno iza nas, verovatno nema osobe koja ne zna ko je bio Čarli Čaplin.
Rođen je u Londonu, 16. aprila 1889. godine, kao Čarls Spenser Čaplin. Majka Hana i otac Čarls Stariji bili su siromašni zabavljači. Čarli Čaplin imao je mlađeg brata Džordža, kao i polubrata Sidnija, odnosno Haninog vanbračnog sina. Zbog konstantnog nedostatka novca, dečaci su još od malih nogu morali da rade povremeno kao zabavljači. Džordža je kao bebu usvojio jedan poznati muzičar. Sa braćom će se sresti tek trideset godina kasnije.
Pošto su boravili u nestabilnoj porodici, Sidni i Čarls su povremeno bili smeštani u sirotišta. Majka je u jednom trenutku doživela nervni slom i nije mogla da se brine o dečacima, dok je otac, kasnije umro.
Suočen sa teškom situacijom, Čarli je nastavio da nastupa. Imao je oko desetak godina kada je nastupao sa jednom plesnom grupom. Kako je već tada razvio talenat za glumu, počeo je da se bavi, ne samo plesom, već i komedijom. Napustio je školovanje kada je imao trinaest godina i nastavio da nastupa sa bratom.
1914. godine, zapazio ga je komičar Mak Senet i Čaplin odlazi u Ameriku kako bi snimio svoj prvi film. Tada je nastao i čuveni kostim po kojem je prepoznatljiv i dan danas. Osmislio ga je Čaplin lično: velike, vrećaste pantalone, uski sako, šeširić, štap i nekoliko brojeva veće cipele. Na taj način je napravio određeni kontrast: mali sako – velike pantalone; mali šešir – velike cipele. Veći deo kostima je spontano odabran, a Čaplin je hteo da liči na siromašnog pajaca lutalicu. Pošto je bio izuzetno mladolik, dodao je male brčiće, kako bi izgledao starije.
Čarli Čaplin se odlično snašao na filmu, počeo je i da režira, a skoro sva njegova ostvarenja imala su veliki uspeh. Vremenom je počeo da traži više novca što Senet nije mogao da mu priušti, pa je počeo i sam da snima filmove. U jednom kafiću sreo je Ednu Prevajans. Ona mu se dopala jer je bila veoma lepa, i Čarli je poziva da glumi sa njim. Edna će se pojaviti u preko trideset Čaplinovih filmova, a tokom 1917. godine započeće i kratku ljubavnu vezu. Kasnije je svojim filmskim postavama dodao i glumce Alberta Ostina, Henrija Bergmana i Erika Kampbela.
Još u to vreme Čaplin je bio kulturni fenomen. Pisale su se pesme o njemu, prodavale su se lutke sa njegovim likom, kao i druga roba. Na svakom maskembalu bilo je po nekoliko ljudi koji su se prerušavali u njega. Bio je popularan i među vojnicima, iako su ga britanski mediji kritikovali što ne učestvuje kao borac u ratu, koji se u to vreme polako završavao. On se borio na svoj način, tako što je snimao propagandne filmove, a sakupljao je i novac za saveznike.
1926. održana je prva dodela Oskara, na kojoj je Čarli Čaplin dobio počasnu nagradu za film ,,Cirkus”. U tom trenutku prošao je kroz drugi razvod i veliki skandal, pa mu ovaj period bez obrzira na sve i nije ostao u lepom sećanju.
Nedugo potom filmovima je dodat zvuk, što Čaplin nie dočekao sa oduševljenjem. Verovao je da će se tako umanjiti umetnička vrednost filma. Godinu dana je radio na filmu ,,Svetla velegrada” ( ,,Sity lights” ), za koji je sam komponovao muziku. U pitanju je nemi film u kojem se Čarli, odnosno njegov lik Lutalica, zaljubljuje u slepu devojku. Bez obzira na to što je već uveliko započela era zvučnog filma, ,,Svetla velegrada” su bila veoma uspešan projelat, i ostala su omiljeni film Čarlija Čaplina, tokom celog njegovog života.
Dugo je razmišljao o tome da li da ubaci govor u svoj film, bio je siguran da mu filmovi neće biti uspešni kao i do sada a sa druge strane plašio se da ne ostane staromodan. Čaplin je imao averziju prema modernoj tehnologiji, što je i prikazao u filmu ,,Moderna vremena” u kojem je na neki način kritikovao pojavu mašina koje su zamenile ljude u proizvodnji i na taj način oduzele ljudima radna mesta. Kada je snimio ,,Velikog diktatora” u kojem je ismejao Adolfa Hitlera, Čaplin je ubacio i malo govora.
Često je mešao politiku u svoj rad kritikujući kapitalizam, a zbog druženja sa određenim likovima, sumnjalo se i da je komunista. Filmovi u kojima je kritikovao aktuelnu političku situaciju, često su loše prolazili. Uprkos lošem publicitetu, nastavio je sa filmovima koji su ismevali američko društvo, sećajući se svog teškog detinjstva. Cela situacija dovela je do toga da mu se pedesetih godina u vreme hladnog rata zabrani ulazak u Ameriku, i Čaplin se nastanjuje u Švajcarskoj, gde ostaje da živi sve do svoje smrti. Prodao je kuću i studio na Beberli Hilsu, a u Švajcarskoj kupuje velelepno imanje. Nije pokušavao da se vrati u Ameriku, a sve poslove u SAD-u mu je završavala žena. Nastavio je snimanje filmova u Britaniji, gde je mogao slobodno da kritikuje američko društvo i da radi bez ograničenja. Premijeru svog novog filma ,, Kralj Njujorka” održao je u Parizu, a američkim novinarima je zabranio da prisustvuju premijernom prikazivanju ovog ostvarenja . Takođe nije želeo da se film prikaže u SAD-u. U Ameriku je otišao jedino 1973. kada mu je uručen Oskar za životno delo.
Do smrti je dobio još nekoliko nagrada, kraljica Elizabeta Druga ga je odlikovala vitezom, pa je postao Ser Čarls Čaplin. Početkom sedamdesetih je oslabio sa zdravljem, nije mogao da se kreće bez kolica, ali je i dalje radio. Problemi su kulminirali 1977. kada mu je bila potrebna konstantna medicinska pomoć. Umro je u snu, 25. decembra 1977. godine. Sahranjen je u Švajcarskoj u istom gradiću gde je i živeo. Njegova supruga je nakon svoje smrti 1991. godine sahranjena kraj njega.
Godinu dana kasnije, dva emigranta su iskopala telo, pokušavši da od Čaplinove udovice izvuku novac, ali su uhvaćeni.
Zbog kontraverznih političkih stavova, koje je prikazivao i u filmovima, Čarli Čaplin je morao da napusti Ameriku i preseli se u Švajcarsku.
Ljubavni život
Čarli Čaplin je imao mnogo žena, ženio se četiri puta i ima preko desetoro dece. Zbog ovakvog načina života često je kritikovan od strane javnosti. Urbana legenda kaže da je imao preko dve hiljade ljubavnica, pretežno maloletnica.
Prvi put se oženio sedamnaestogodišnjom glumicom Mildred Haris. Brak je bio prava katastrofa od samog početka, a Čarlija su bračni problemi sputavali i na kreativnom planu. Mildred mu je rekla da je trudna pa se par venčao 1918. na skromnoj ceremoniji kako ne bi privlačili pažnju novinara. Međutim ispostavilo se da je trudnoća lažna. Nakon nekog vremena, Mildred je zaista ostala trudna, porodila se 1919. godine, rodivši sina Normana, ali je beba, nedugo po rođenju preminula. Par se razišao 1920. godine. Gubitak deteta je jako uticao na Čarlija, pa je poželeo da snimi još ozbiljnije filmove, koji će promeniti svet. Inspirisan svojim detinjstvom snimio je ostvarenje ,,The Kid” ( ,,Mališan” ) sa četvorogodišnjim Džeki Koganom, koji će se nekoliko godina kasnie proslaviti ulogom strica Festera u TV seriji ,,Porodica Adams”.
Drugi put se takođe oženio jer mu je supruga bila trudna. Bilo je to tokom snimanja njegovog legendarnog filma ,,Zlatna groznica” 1924. godine. Njegova druga žena, Lita Grej imala je samo šesnaest godina, i pojavila se kao protagonosta u ,,Zlatnoj groznici”. Čaplin je bio stariji od supruge skoro davdeset godina. U tom trenutku imao je trideset pet. Pošto bi po američkom zakonu bio optužen, jer je imao odnose sa maloletnicom, par se venčao u Meksiku. Ubrzo se rodio njihov prvi sin Čarls Čaplin, koji je dobio ime po svom ocu, a potom i Sidni Erl Čaplin, koji je dobio ime po stricu, odnosno Čarlijevom bratu po majci. Brak je opet bio neuspešan, Čarli se osećao toliko nesrećnim u krugu svoje porodice, da je po čitav dan provodio u studiju. Lita je jednog dana pobesnela, otišla od kuće sa decom i podnela zahtev za razvod braka. Usledio je skandal.
Optužila je Čarlija za zlostavljanje, zanemarivanje, dodavši pri tom da je preverzan i da je psihički nestabilan. Dok je javnost tražila da se Čarliju zabrani snimanje filmova, advokati su smirili situaciju sa ogromnom sumom novca. Ovaj događaj je brzo zaboravljen, a Čarli je nekako nastavio sa radom iako ga je ovaj skandal emotivno pogodio.
Čaplinova četvrta žena Una rodila mu je osmoro dece.
1932. godina bila je ključna kada je ljubavni život Čarlija Čaplina u pitanju. U trenutku najveće usamljenosti, kada ga je mučila zamisao da li da ostane na snimanju nemog filma ili da krene da ubacuje dijaloge, u njegov život ušetala je Polet Godard, dvadeset jednogodišnja glumica iz Njujorka. Uživali su u putovanjima, zajedno su posetili Daleki Istok, ne komentarišući previše svoj odnos novinarima. Tek kasnije se saznalo da su se Čaplin i Godardova venčali na ovom putovanju. Polet je glumela i u nekim Čaplinovim filmovima, uključujući i kultnog ,,Velikog diktatora”, ali ljubav i nije baš potrajala ,,srećno do kraja života”. U jednom trenutku oboje su se posvetili isključivo svojim karijerama, što je dovelo do zahlađenja u braku, pa su se razišli 1942. godine.
Posledna supruga Una Onil, imala je samo osamnaest godina kada se udala za Čarlija, dok je njemu bilo pedeset četiri. Sa Unom će Čarli ostati do kraja života, i ona će mu roditi osmoro dece: Džeraldinu, Majkla, Džozefinu, Viktoriju, Judžina, Džejn, Anet i Kristofera. Una je obožavala Čarlija, a komičar je izjavio da je trenutak u kojem ju je sreo, bio najsrećniji u njegovom životu.
Osim njegovih legalnih žena, trag u ljubavnom životu Čarlija Čaplina ostavila je i glumica Džoan Beri, sa kojom se sudio, jer je Džoan tvrdila da je Čaplin otac njene ćerke. Bilo je to neposredno pred Čaplinovu četvrtu ženidbu. U istragu se umešao i direktor FBI-a Edgar Dž. Huver. Analize krvi dokazale su da je Čarli biološki otac deteta i po presudi morao je da plaća izdržavanje devojčice do njene dvadeset prve godine.
Poznati filmovi i citati Čarlija Čaplina
Čarli Čaplin je glumeo, režirao i pisao muziku za svoje filmove. Neki od njegovih najpoznatijih dela su: Veliki diktator, Zlatna groznica, Moderna vremena, Grofica iz Honkonga, Cirkus, Kralj Njujorka, Parižanka, Svetla velegrada, Mališan, Monsieur Verdoux, Dečija auto trka u Veneciji, Šampion, Lutalica, Trostruka nevolja, Lek, Pasiji život...
Ostaće upamćen i po mnogim citatima i mudrostima:
-Život bi mogao biti divan kad bi vas ljudi pustili na miru.
- Potrebna ti je moć samo kada želiš da uradiš nešto loše. Za sve ostalo je dovoljna ljubav.
-Dan u kojem se nisi nasmejao je izgubljen dan.
-Mi previše razmišljamo a premalo osećamo.
-Potrebna je hrabrost da bi se napravila budala od sebe.
-Ja sam u miru sa Bogom. Moji konflikti su sa ljudima.
-Samo nevoljeni mrze. Nevoljeni i neprirodni.
