Top 10 pesama koje je Čovek u crnom obukao u nove boje

Džoni Keš poznat je kao prvi kantri muzičar koji je ušao u Kuću slavnih rokenrola, kao jedan od prvih izvođača San rekordsa (Sun Records), izdavačke kuće koja je zaštitnik ovog muzičkog pravca i kao gospodar pesme koji je umeo da na jednostavan način ispriča prelepe i preteške priče. Njegovu karijeru obeležile su i brojne obrade, naročito pred zalazak karijere. Ovaj novi zlatni period za Keša, počeo je albumom “American Recordings” 1994, a nastavio se naslovima “American II: Unchained”, “American III: Solitary Man”, “American IV: The Man Comes Around”, “American V: A Hundred Highways” i “American VI: Ain’t No Grave”, s tim da su poslednja dva albuma u serijalu izdata posthumno.

Mnogi ljudi tvrde da “svako može da obradi tuđu pesmu” i da za to nije potreban poseban dar. Međutim, kada je Džoni Keš uzimao tuđe pesme i oblačio ih u svoje ruho, on je to činio sa posebnim poštovanjem za autora, razumevanjem stvari rečenih između redova, ali i pečatom koji je toliko izrazito ličan da je gotovo nemoguće poverovati da se neko uopšte usudio da izvede tu pesmu pre njega.

Top deset najboljih obrada “u režiji” čoveka u crnom:

10. “I Hung My Head”, Sting

Sting je objavio pesmu “I Hung My Head” 1996. godine na albumu “Mercury Falling”, ali nikada nije postala naročito poznata, sve dok je 2002. u svoje ruke nije uzeo Džoni Keš. Obrada je objavljena na albumu “American IV: The Man Comes Around” i bilo je očigledno da ova kaubojska tematika koja ozbiljno preispituje i filozofska pitanja života i smrti više leži čoveku u crnom.

9. “Rusty Cage”, Soundgarden

Singl “Rusty Cage” koji je bend Soundgarden izdao 1992. pojavio se i na Kešovom albumu “American II: Unchained” samo četiri godine kasnije. U to vreme Kešov odnos sa izdavačkim kućama bio je u velikoj krizi i delovalo je kao da je kroz ovu pesmu ispustio sav svoj bes upućen onima koji su ga izdali i zaboravili.

8. “Won’t Back Down”, Tom Petty

“Won’t Back Down” je klasičan primer kako uz drugog izvođača i aranžman pesma može da poprimi sasvim drugačiji smisao čak i ako nisu promenjene reči. Petijeva verzija je “kežual”, optimistična i idealna za vožnje sunčanim ulicama, dok Keš pesmi daje mračnu notu, pesimizam, ali i dozu tvrdoglave odlučnosti.

7. “Bridge Over Troubled Water”, Simon and Garfunkel

Melodičnost koju su Simon and Garfunkel dali ovoj himni ljubavi i prijateljstvu u Kešovoj verziji zamenjena je sirovom autentičnošću. U njegovom glasu osetno je približavanje smrti, svođenje računa, nostalgija za onim što je prošlo i pomirenje sa onim što sledi.

6. “Further on Up the Road“, Bruce Springsteen

“Further on Up the Road” objavljena je na Springstinovom albumu “The Rising” 2002. godine, a potom kao obrada na albumu Džonija Keša “American V: A Hundred Highways”. Verzije pesama su toliko različite da je teško poverovati da je u pitanju “ista stvar” sve dok ne pročitate tekst. Springstin je tradicionalno optimističan, a pozni Keš, u svom duhu, emocionalan sa umerenim dozama zloslutnosti.

5. “Heart of Gold”, Neil Young

Iako je originalna Jangova verzija sama po sebi legendarna (obraditi je bio je pravi izazov), Džoni Keš dao je svoj doprinos kao čovek u čijem glasu se zapravo čulo da je bio u Holivudu, Redvudu i da je prešao okean tražeći zlatno srce.

4. “Personal Jesus”, Depeche Mode

Depeche Mode sreće bluz u Kešovoj verziji pesme “Personal Jesus”, a Keš se maestralno snalazi u svakoj pesmi koja ima iole religijskih motiva. Ne može bolje.

3. “One”, U2

Da odgovorimo na pitanje sa početka pesme “Is it getting better”. Sa Kešovim izvođenjem “it is getting better”. Hit benda U2 nije bez razloga postao hit i jedna je od boljih pesama koju su snimili. Ipak, Keš je uspeo da je poboljša i da joj novo značenje. Svestan krhkosti svog glasa, ali i duha, Džoni Keš čini da “One” postane daleko prodornija.

2. “God’s Gonna Cut You Down”, tradicionalna američka folk pesma

Autor ove numere je nepoznat i pevali su je mnogi, ali danas je poznata pre svega kao pesma Džonija Keša. Dinamika koja nastaje kombinacijom zvukova udaranja nogama o pod i tapšanja rukama, Kešovog drhtavog glasa i nenametlljive gitare čine Kešovu verziju “God’s Gonna Cut You Down” nezaboravnom.

1. “Hurt”, Nine Inch Nails

Prvo mesto je očigledno rezervisano za “Hurt” napisanu od Trenta Reznora, ali usvojenom od Džonija Keša. U svojoj suštini, ova pesma je Kešov oproštaj od sveta i priča o njegovom životu, iako zapravo nije napisana od njegove ruke. Stihovi o građenju propalog carstva, povređivanju svih oko sebe i o odlasku voljenih ljudi imaju mnogo veće značenje kada ih peva čovek u sutonu svog života. Čak je i sam Reznor nakon što je čuo Kešovo izvođenje rekao “Ta pesma više nije moja”.

Piše: Dragana Prica Kovačević/Balkanrock