TILOS: Prvo grčko ostrvo koje će se u potpunosti napajati na vetar i solarnu energiju
Ostrvo Tilos u Dodekanezu dugogodišnji je rezervat prirode. Uskoro bi ovo grčko „zeleno ostrvo“ trebalo da snabdeva energija proizvedena iz obnovljivih izvora.
Dok hodate Tilosom, veća je verovatnoća da se sretnete sa jarebicima, retkim orhidejima i ugroženim orlovima, nego sa ljudima. Celo ostrvo prirodni je rezervat, sa preko 150 vrsta ptica selica i stanarica, oko 650 biljnih vrsta, a stanovništvo čini 500 lokalaca. Tilos duguje svoj izvanredni biodiverzitet mreži podzemnih izvora koji hrane pet močvara – ali takođe mnogo duguje i pokojnom gradonačelniku Tasosu Aliferisu, posvećenom zaštitniku životne sredine, zahvaljujući kome je Tilos zaradio reputaciju „zelenog ostrva Grčke“.
Aliferis je zabranio lov 1993. godine (on je takođe sklopio prve istospolne brakove u Grčkoj 2008. godine, pre nego što su on postali legalni širom cele zemlje 2015. godine). Današnja gradonačelnica, Maria Kama, nastavila je da podstiče održivi razvoj i štiti ljudska prava. Ona je takođe nastavila i sa upućivanjem otvorenog poziva porodicama izbeglica da se naseljavaju na Tilosu, sarađujući sa nevladinom organizacijom SolidarityNow i UNHCR-om, u cilju obezbeđivanja smeštaja, kurseva jezika i mentorskih programa. Na ovaj način, izbegličkim porodicama bi se pomoglo da lakše dobiju azil, i uspostave saradnju sa lokalnim stanovništvom, pri razvoju organske poljoprivredne delatnosti.
– Želeli bismo da ožive tradicije poput pravljenja sira i sakupljanja lekovitog bilja, koje su zamrle usled smanjivanja broja stanovnika. Integrišući izbeglice u našu malu zajednicu, možemo podstaći lokalnu ekonomiju i eko-turizam – kaže Kama.
Uskoro bi Tilos mogao da postane još zeleniji kao prvo ostrvo na Mediteranu koji će koristi energiju vetra i sunca.
Ostrvo se trenutno snabdeva električnom energijom proizvedenom iz fosilnih goriva, iz susednog Kosa, preko podmorskog kabla koji je podložan prekidima. Nestašice električne energije čest su problem na ostrvu. Instaliranjem jedne vetroturbine i malog solarnog parka, Tilos kreira hibridnu mikro-mrežu, koja će ovo ostrvo pohraniti energijom. Instalacije su u toku i osamnaestomesečni pilot projekat počinje u septembru, u sklopu velikog projekta, vrednosti 15 miliona evra, koji je u velikoj meri finansirala Evropska komisija. Na kraju, Tilos bi mogao da izvozi višak energije Kosu, a krajnji cilj je iniciranje sličnih projekata na drugim malim ostrvima u Evropi.
Finansijska podrška takođe je obezbeđena za Tilos Park, neprofitno stambeno udruženje osnovano radi zaštite i unapređenja prirodnog i kulturnog nasleđa ostrva, i nadogradnju Informativnog centra, gde posetioci mogu preuzeti karte pešačkih i planinskih biciklističkih staza, kao i najboljih mesta za susret sa retkim pticama, ili se prijaviti za vožnju kanuom i kajakom. Uprava ostrva se nada da će akcije koje sprovode povećati broj posetilaca, koji je trenutno na 13.000 ljudi godišnje, a da će naročito privući one sa razvijenom svešću o životnoj sredini.
– Postoji mnogo odanih posetilaca koji dolaze već 30 godina. Sada smo mnogo više zainteresovani da privučemo mlade, koji za Tilos čuju zbog projekata obnovljive energije. Oni vole ono što mi radimo i žele da podrže ostrvo – dodala je ona – kaže Kama.
Kama se takođe nada da će popularnost ostrva među turistima generisati dodatna sredstva za istaliranje solarnog osvetljenja na ulicama, uvođenje sistema električnih bicikala i motocikala za opštinsko osoblje i ugradnju punjača za električne automobile.
– Među malim ostrvskim zajednicama obično je teško prekinuti tradiciju, ali u Tilosu smo uvek pozdržavali alternative. Ako mi to možemo učiniti, svako može – dodala je ona.
