Grupa astronoma na čelu sa profesorom Dejvidom Kipingom s univerziteta Kolumbija u Njujorku veruje da je otkrila prvi poznati mesec van Sunčevog sistema - egzomesec, prenosi BBC.

Danas je finansiranje nauke podeljeno između država, korporacija, privatnih fondacija i bogatih pojedinaca, što je otvorilo potpuno nove dileme u pogledu ciljeva i kvaliteta istraživačkih radova. S druge strane, u toj igri komercijalizacije EU sve više zaostaje za svojim glavnim konkrentima SAD i Japanom, a prema rečima evropskog komesara za nauku Karlosa Moedesa, čak i tehnologije koje se razviju u EU, najčešće budu komercijalizovane van Evrope.

Snovi većine osoba prožeti su različitim vizuelnim i auditivnim senzacijama, što je prilično razumljivo budući da se u svakodnevnom životu ljudi masovno oslanjaju upravo na čulo vida i sluha kao glavni izvor informacija o spoljašnjem svetu. Međutim, postavlja se pitanje kako sanjaju oni koji su slepi od rođenja ili su izgubili vid tokom života?

Izrađena je kvantno-mehanička verzija Maxwellovog demona, misaonog eksperimenta starog 150 godina. Demon je jednostavan i zasad iskazuje dobro ponašanje.

Objašnjenjem fenomena nuklearne fisije, fizičarka Liza Majtner je dala veliki doprinos nauci kojoj je posvetila ceo svoj život. Međutim, za svoj trud nikada neće biti adekvatno nagrađena. „Volim fiziku svim srcem... To je vrsta lične ljubavi kakva se ima prema nekome kome smo zahvalni zbog mnogih stvari”. Liza Majtner 1915.

Japanski naučnici su proučavali povezanost autizma s ranim deficitima u lučenju serotonina. Evo do kakvih su otkrića došli.

Procjenjuje se da do 2020. godine, više ljudi će imati pametni telefon nego pristup tekućoj vodi ili struji.

Da razvoj tehnologije mijenja svijet i naš svakodnevni život, nešto je što se ne dovodi u pitanje. Na bolje ili na lošije, može biti predmet rasprave...

Drevni poljoprivrednici voleli su slatko. Komadići neolitskog zemljanog posuđa iz Evrope, Srednjeg Istoka i Severne Afrike, stari oko 9 000 godina, nose hemijske tragove voska, sudeći prema analizama hiljada krhotina, objavljeno je u najprestižnijem svetskom naučnom časopisu Nature.

Alan Tjuring je stvorio novi svet nauke i tehnologije, postavljajući osnov za rešavanje jedne od najvećih zagonetki preostalih u nauci, problem duha i tela. On je, jednom još kraćom rečenicom u svom radu iz 1936. godine o izračunljivim brojevima izrekao da je „moguće napraviti mašinu koja može izračunati svaku funkciju čija je vrednost izračunljiva”.
Tjuring nije do takvog zaključka došao pukom intuicijom već je na egzaktan način pokazao kako je to moguće učiniti. Tako je počela era kompjutera.

Drevni i današnji Egipćani nemaju mnogo toga zajedničkog, barem ne genetički.

Moguće zbogom rokovima trajanja.