“Zamolila sam je za oproštaj i pomilovala po glavi poslednji put“, priseća se ruski biolog Alilija Kotovska (90) dana kada se i poslednji put pozdravila sa Lajkom pre nego što je krenula na put u svemir.
Ulični pas Lajka upisao se u istoriju kao prvo živo biće koje je napustilo Zemljinu atmosferu na putu bez povratka.
3. novembra 1957. godine, pre 60 godina, SSSR lansirao je satelit sa Lajkom u njemu kako bi testirali sigurnost za buduće ljudske misije.
“Devet krugova oko Zemlje učinili su Lajku prvim svetskim astronautom koji je žrtvovan da bi naredne misije u svemiru bile uspešne“, kaže Kotovska, koja je ponosna na svoj rad Lajkinog trenera.
Pre Lajke je bilo nekoliko pokušaja sa drugim psima koji su leteli po nekoliko minuta samo da bi naučnici došli do podataka kako se snalaze u stanju bez gravitacije. Ipak, Lajka je bila prvi pas koji je zaista i poslat u svemir.
Da bi se psi prilagodili na kapsulu pod pritiskom koja je dugačka samo 80 centimetara, Kotovska ih je trenirala tako što ih je na svakih par dana premeštala u sve manje kaveze. Pas bi prošao i test pod centrifugom, koja stimuliše snagu pri lansiranju satelita, ali i buku.
Od svih drugih kandidata upravo je Lajka, trogodišnji mešanac sa ulica Moskve, najbolje prošla na testovima.
“Birali smo ženke, jer one ne moraju da dižu nogu pri mokrenju i tako zauzimaju manje prostora. Birali smo lutalice, jer su snalažljivije i nisu previše zahtevne“, priča Kotovska dodajući da su psi morali da budu i fotogenični.
Osim fotogeničnosti, zbog propagande su dobijali i značajna imena. Ime Lajka dolazi iz ruske reči koja znači „lavež“. Kotovska kaže da je imala izuzetnu narav, prilagodljivost i inteligentan upitni pogled.
“Znali smo da joj je suđeno da ugine na letu jer nije bilo načina da se vrati nazad. U to vreme tako nešto nije bilo moguće“, kaže i dodaje da su veče pred misiju svi članovi tima došli da se oproste od Lajke.
Satelit Sputnjik lansiran je u 5:30 po moskovskom vremenu iz Kazahstana, a u početku je sve izgledalo kao da ide po planu.
“Tokom poletanja Lajkino srce se jako ubrzalo, a tek posle tri sata se vratilo u normalu. A onda je odjednom tokom devetog kruga oko Zemlje, temperatura u kapsuli počela naglo da skače i dostigla 40 stepeni Celzijusovih, zbog nedovoljne izolacije od sunčevih zraka.“
Iako je postojala nada da će Lajka ostati živa barem 10 dana ona je preminula zbog toplotnog udara i dehidracije nakon samo nekoliko sati od lansiranja. Ruski mediji, koji su neprestano prenosili informacije o njenom zdravlju, nisu rekli tačan uzrok njene smrti. Zvanična verzija je bila da je Lajka preminula od otrova koji je postavljen u njenu hranu kako bi izbegla mučenje pri sagorevanju u atmosferi. Satelit sa njenim ostacima sagoreo je u atmosferi pet meseci kasnije, 14. aprila 1958. godine iznad Antila u Atlantskom okeanu.
Za sovjetskog lidera Nikitu Hruščova, Lajkino putovanje je bio još jedan podvig koji je bio trn u oku Amerikancima. A i propaganda se dobro natempirala, tik pred četrdesetogodišnjicu Oktobarske revolucije 7. novembra.
Inače, prve životinje koje su se žive vratile iz svemira bila su dve kučke Belka i Strelka, koje su lansirane 19. avgusta 1960. godine i vratile su se dan kasnije. Uspeh ove misije bio je okidač da sovjetske vlasti kroz godinu dana pošalju i prvog čoveka u svemir, Jurija Gagarina u aprilu 1961. godine.
