Propaganda i cenzura stare su koliko i sama politika, a u slučaju Sovjetskog Saveza, režim je često pribegavao i "ulepšavanju" fotografija.
Mnogo pre nego što je iko mogao da zamisli postojanje kompjutera, a kamoli sredstva za izmenu fotografija, rani majstori „fotošopa“ u Sovjetskom Savezu su to već uveliko radili.
I dok su stručnjaci u Americi svoje veštine koristili u filmskoj industriji, u Sovjetskom Savezu su radili za nešto drugačiju vrstu propagadne mašinerije poznatije kao država.
Oni nisu samo pravili zvanične fotografije, već su se vraćali na stare i izmenjivalih u skladu sa trenutnim potrebama režima.
„Kao njihove kolege u Holivudu, retušeri fotografija u Sovjetu provodili su i po nekoliko sati ulepšavajući fotografije“, kaže Dejvid King u uvodu svoje knjige „Komesar nestaje: Falsifikovanje fotografije u Staljinovoj Rusiji“.
„Staljinovo nesavršeno lice posebno je zahtevalo izuzetne veštine profesionalaca. Međutim, tokom Velike čistke, poznatije još kao i Veliki teror (niz kampanja političke represije i progona koji su se dešavali u Sovjetskom Savezu u periodu 1936-1938) pojavila se nova tehnika obrađivanja fotografija. Pored fizičkog uništavanja Staljinovih političkih protivnika od strane tajne policije, nova tehnika retuširanja podrazumevala je brisanje njegovih protivnika i sa svih fotografija.”
Koristeći alate koji danas izgledaju izuzetno primitivno, sovjetski “fotošoperi” su činili da nekada poznate osobe nestanu i stvarali fotografije koje su predstavljale Staljina kao “jedinog pravog prijatelja, druga i naslednika Lenjina, vođe Boljševičke revolucije i osnivača SSSR-a”. Sve to zahtevalo je ozbiljnu spretnost sa skalpelom, lepkom i erbrašom.
Na taj način Josif Staljin je mogao da naredi da se iz istorije izbrišu svi oni drugovi koje je smatrao nelojalnim i koji bi obično bili i pogubljeni zbog toga. Neki od takvih su Nikolaj Ivanovič Ježov, sovjetski političar i obaveštajac, najpoznatiji kao direktor NKDV-a (sovjetska tajna policija), Nikolaj Antipov, narodni komesar, Sergej Kirov, jedan od najistaknutijih političara SSSR-a.
Ova praksa nastavila se i u Sovjetskom svemirskom programu. Kosmonauti koji su privremeno izbrisani iz istorije su Valentin Bondarenko, koji je poginuo u požaru tokom vežbe i Grigorij Neljubov koji je izbačen iz programa zbog nedoličnog ponašanja, a kasnije je “izvršio samoubistvo”.
Za Staljinom nije zaostajao ni drugi komunistički diktator, Mao Ce Tung koji je takođe s fotografija brisao ljude koji su mu pali u nemilost.
