Žir nam je poznat kao plod hrasta i kao omiljena hrana nekih divljih životinja. Da li ste znali da je žir jestiv? Hrast se u prošlosti smatrao kao hlebno drvo. Kada nije bio toliki izbor hrane, ljudi su se oslanjali više na plodove iz prirode. Žir nije upotrebljavan samo u ishrani stoke, nego i ljudi.
Danas, žir nije baš uobičajen u ishrani ljudi. Glavni razlog je njegov sastojak tanin, zbog kojeg je žir gorak, ali tanin se može ublažiti, a ima ga manje ako je žir više zelen nego smeđ. Žir se oljušti i zatim skuva, menja mu se voda i tako sve dok ne izgubi gorčinu. Zatim se može sušiti, pržiti i samleti sve dok ne dobijete žirovo brašno koje se koristi za kolače, palačinke, hleb i druga jela.
Brašno se obično meša sa brašnom nekih žitarica i tako se dobija zdravije i ukusnije brašno, pogodno za pripremu raznih peciva. U novije vreme se mleveni prženi žir, koji je kao takav u prahu, koristi kao kafa. Sadrži mnoštvo hranjivih, korisnih i možemo reći lekovitih sastojaka. Prava je riznica minerala, a ima u njemu i proteina, masti i ugljenih hidrata.
Da bi se napavila kafa, žiru se skine kapica, a onda i kora. Zatim se seče na sitnije delove. Potom se suši u rerni ili sušari, na umerenoj temperaturi. Posle se žir proprži da dobije smeđu boju. Melje se da se dobije prah, isto kao kafa.
Kafu od žira, kao i druge proizvode, preporučuju u ishrani posebno kod anemije, za jačanje krvne slike. Žir je bogat mineralima, a posebno gvožđem. Kažu da je korisna protiv rahitisa i kostobolje. Povoljno deluje na probavu, rad creva i u slučaju hemoroida. Reguliše rad štitnjače i menstrualne cikluse. Stabilizuje pritisak i masnoću u krvi. Pomaže kod depresije.
