Kudzu je impresivan na svoj destruktivan način.
Ova puzavica, rođaka graška, stigla je 1876. godine u Sjedinjene Države iz Japana da bi stvarala brz hlad i stabilizovala tlo. Međutim, ona raste u toj meri brzo do 0,3 metra na dan i nepredvidljivo da obrasta drveće, bandere, pa čak i zgrade.
Pod njom je nestalo na hiljade kvadratnih kilometara polja i šuma širom bar 20 država. Jedno novo istraživanje ukazuje na to da bi kudzu mogao da načini još veću štetu.
Naučnici sa Univerziteta Klemson smatraju da pri osvajanju autohtonih biljnih ekosistema, kao što su to šume u Misisipiju, može da ubrza klimatske promene kroz oslobađanje ugljenika zarobljenog u tlu. Oslobađanje ugljenika uglavnom se događa u gornjem sloju zemljišta i taj proces se odvija tokom više decenija, kaže ekolog korovskog bilja Nišant Tarajil.
Prethodna istraživanja dokazuju da kudzu može da oslobađa i druge stakleničke gasove. Najznačajnije pitanje je da li ova puzavica može da bude zaustavljena. Dok se proizvođači herbicida trude da sustignu ovu hitru štetočinu, vrtlari uvek mogu da je ubiju na starovremski način tako što će joj iskopati korenje.
