Prema legendi, Rim su osnovali braća blizanci Romul i Rem, koje je othranila vučica. Pored njih, istorija obiluje pričama o deci koju su odgajile životinje i koja su zahvaljujući njima preživela, dok sa druge strane, ima i one koja su dosta vremena provela u zatočeništvu i tome slično. Ovo su njihove tragične sudbine.
1. Džon od Liježa
Džon od Liježa je bio dečak koji je većinu svoje mladosti proveo u pustinji na teritoriji Belgije. Prema podacima iz 1644. godine, pobegao je u šumu kada je imao pet godina, progonjen neprijateljskim vojnicima tokom verskog rata. Njegova porodica i ostatak ljudi iz sela u kome je živeo kasnije su se vratili svojim domovima, ali ne i on. Naime, Džon je bio prestravljen da bi izašao iz svog skloništa. U šumi je proveo 16 godina i u civilizaciju se vratio kada je imao 21. Uhvaćen je kako krade hranu sa lokalne farme, a navodno je bio nag i nije umeo da priča. Fascinantno je bilo to što je imao razvijeno čulo mirisa poput psa, što mu je omogućilo da nanjuši hranu sa velike udaljenosti. Vremenom je izgubio tu sposobnost.
2. Amala i Kamala
Amala i Kamala, devojčice od oko dve i osam godina, otkrivene su 1921. godine u Midnapuru u Indiji. Njihova priča zadobila je značajnu pažnju medija – odgajili su ih vukovi. Po spašavanju, bile su izuzetno nesrećne u civilizovanom svetu na koji se nikada nisu adaptirale i imale su averziju prema sunčevoj svetlosti ali su zato veoma dobro videle u mraku. Takođe, volele su da jedu sirovo meso, a činilo se da su neosetljive na hladnoću i toplotu i nisu pokazivale emocije bilo koje vrste, osim straha. Amala je nažalost umrla od infekcije bubrega, a Kamalin napredak bio je veoma spor. Njeno ponašanje bilo je tipično za dete koje je živelo u divljini: nikome nije dozvoljavala da je obuče, grebala je i tukla sve one koji su hteli da je hrane i hodala je četvoronoške. Nakon godinu dana napornog rada, počela je da hoda uspravno i vremenom se donekle prilagodila svetu u kome živimo. Preminula je 1929. godine od tuberkuloze.
3. Memi Leblank
Memi Leblank, poznata kao divlja devojčica iz Šampanja, godinama je lutala francuskim šumama sve dok nije primećena u jednom selu 1731. godine. Jela je žabe, ptice i lišće i borila se motkom protiv divljih životinja. Kada je pronađena, bila je odevena u životinjsku kožu i pretpostavljalo se da je imala između 10 i 18 godina, u zavisnosti od izvora. Kasnije je poslata u manastir u kome je naučila da čita i piše, a umrla je u 63. godini života.
4. Dečak-leopard
Priča o dečaku-leopardu s početka 20. veka može se naći na snimcima britanskog ornitologa i policajca Edvarda Čarlsa Stjuarta Bejkera. Odgajila ga je ženka leoparda koja je upucana kada je imao pet godina – pronađen je sa njenim mladuncima. Potom je vraćen svojoj porodici koja je živela u jednom seocetu u Indiji. Trčao je četvoronoške, grizao sve koji su pokušavali da mu se približe i konstantno je režao. Nakon određenog vremena provedenog sa ljudima, naučio je da priča i hoda uspravno.
5. Dečak iz šuma u okolini Hamelna
Divlji dečak koji je živeo u 18. veku i koji je nazvan Piter, pojavio se jednog jutra u Hamelnu. Bio je prljav, izbegavao je hranu koji su mu ljudi nudili, hodao je četvoronoške i nije imao razvijenu sposobnost govora. Pretpostavljalo se da su ga odgajili vukovi ili medvedi i postao je velika senzacija i dvorski ljubimac britanskog kralja Džordža I, dok se o njemu kasnije starao jedan farmer. Bolovao je od tzv. Pit-Hopkinsovog sindroma, karakterističnog po ozbiljnim poteškoćama u učenju i nemogućnosti razvoja govora. Živeo je relativno dugo, oko 70-ak godina.
