Johan Krojf – Šekspir fudbalskog teatra
„Dobar si bio svakom, Hej Joe…kreni dole…“
Džimi Hendriks
Kada je 02.04.1916. godine u Madridu Real pobedio Barselonu sa 4-1, u drugoj utakmici Kupa Kralja na kojoj je sva četiri pogodaka za tadašnje Los Merenguese (sadašnje Galaktikose), postigao on, najpoznatije i najveće ime kraljevskog kluba Santijago Bernabeu, niko nije ni sanjao da će se za tačno sto godina, na isti dan, odigrati utakmica ova dva kluba.
Ali 525 km južnije u Barseloni, na stadionu Kamp nou, na kojoj će ceo stadion pominjati, žaliti i plakati, najveće i najpoznatije ime, unikata katalonskog Svetog grala, Johanesa Hendrika Krojfa, koji je preminuo nekoliko dana ranije.
A živeo je za derbi, za EL Klasiko, bilo na kramponima ili u mantilu. Zato, što je to nekada bio rat! Ne Punski, ne Krstaški, niti Veliki… nego sportski… nadmetački! Za njega se živelo – ne umiralo!
Imenjak onog Hendriksa s početka teksta, Johan, rođen je 1947. u Amsterdamu, igrao za Ajaks sa kojim je osvoijo tri titule prvaka evrope. Igrao je i za Barselonu, i to odlično.
Sve je to manje važno za ovog fudbalskog i taktičkog genija, kako ga je jednom nazvao El grande giocatore Alessandro del Pierro.
Poznata onomatopeja TIKA-TAKA trougao (kojoj je inače ime nadenuo Mali Napoleon Havijer Klemente, bivši selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore) nije samo stilska figura u srpskom jeziku, ona je i pokret, brzina razmišljanja, sam stil, način izražavanja fudbalske misli, način davanja oblika fudbalskoj taktici, strategiji, koja nas udaljava od tradicionalnog katenaćo formacijskog razmišljanja i guranje koncepta zonske igre u mali džep modernog poimanja fudbala.
Tu i takvu nauk, (koja se još naziva i totalni fudbal) u stvari je osmislio i patentirao holandski fudbalski stručnjak Rinus Mihels, po engleskom časopisu Tajms i njihovoj ikoni Džefriju Grinu, najbolji trener svih vremena, trenirajući amsterdamski Ajaks početkom sedamdesetih. Razvio je ovaj koncept sa Johanom i reprezentcijom Holandije na SP u Nemačkoj 1974. godine (Neskens, Rep, Krol) i na EP 1988. godine (Marko VB, Gulit, Rajkard), primenjujući je kao potpunu inovaciju i do tada neviđenu senzaciju.
Ali….
Nešto je tu ipak falilo, nešto moderno i samosvojno sa cigaretom u ustima i lucidnim idejama.
Falio je On.
Johan Krojf
Došao je kao trener u Blaugranu kad je sve išlo kako ne valja, nizbrdo i bespomoćno.
Ipak, došao je na vreme. Kada vidim igrača da šprinta,odmah znam da je kasno krenuo, pričao je u svlačionici na prvom treningu. Zatim je smislio: Fudbal je igra u prostoru, a pas je osnova njene arhitekture! I BANG….nešto je puklo!
Ništa tiho, ko naprsli gong, nego jako, nadzvučno, jače od bombi koje su padale na Barselonu 1938. i čuje se do danas. Taj prasak i udar strategije i danas čuju Gvardiola i Luis Enrike, Čolo Simeone i Jirgen Klop, zaglušuje Kumana, pomalo van Bastena i Zidana.
Ništa više nije bilo isto. Na tribinama, u svlačionici, na terenu. Na terenu je samo jedna lopta, bolje je da bude kod tebe obratio se jednom Mihaelu Laudrupu.
A oni su lutali po celom terenu, menjajući uloge, iskačući onde gde najviše smetaju protivničkim igračima, konstantno menjajući pozicije tako da su Johanesove taktičke zamisli uvek bile pokrivene kroz igrače. Prostor i njegovo stvaranje bili su u središtu koncepta totalnog fudbala. I kretanje: odasvuda i uvek kretanje.
Markacija, svog ali i onog igrača do njega. Taj tlocrt je kao kod Šekspira. U GLOB-u. Lopta je reč, reč sonet, a sonet je semafor, ili tribina, svejedno. Kretanje na sceni je disanje, a bez pravilnog disanja kretanje je uobičajno, a ne umetničko, ne scensko. Ono odražava život, emocije.
Rekao je opsenar iz Stratforda, a pomno primenjivao Leteći Holanđanin.
Kvalitet bez rezultata je besmislen, rezultat bez kvaliteta je dosadan.grmeo je najbolji evropski fudbaler svih vremena. Taj bljesak munje se vidi najviše danas, kada fudbal zna da bude poprilično dosadan, kada su od smisla za igru i njenih baletskih figura, važnije vreće novca, od lepote i magije driblinga,ugovori i suvi rezultat, kada su Specijalni možda mistično dosadni, ali ipak dosadni, i kada nam svojim fudbalskim izmišljotinama kradu ovu magnetnu igru i isplovljavaju je u fudbalski brodolom.
Čuveni teniski stručnjak Bred Gilbert, izmislio je sportsku, tenisku filozofiju, koju je pretočio u knjigu, UGLY WINNING za koju kažu da podrazumeva pobedu po svaku cenu, pa makar ona bila i skupa i prljava, tj.ružn, bez elegancije, hrabrosti, veštine i nadmetanja. Pričalo se da je jedared Johan Krojf pored njega prošao ne pozdravivši se iako su se poznavali. Zbog njegove filozofije, antifilozofije, nadrifilozofije…
I sada kada nas gledaš sa nebesa, očekujući ponovnu triplu krunu MNS-a i kada nam šapućeš da svaka mana ima svoju prednost, mi, verni poštovaoci tvog lika i dela, očekujemo neku tvoju novu bajku, novo junaštvo i neustrašivost, neku novu formaciju, kroz La Masiu, Barsinu čuvenu fudbalsku akademiju, koja će iz svojih zidina iznedriti nekog novog besmrtnog tvorca neke još inovativnije fudbalske doctrine.
Na neki način, ja sam verovatno besmrtan, kao da je zapevao.
Grešiš amigo! Sigurno si besmrtan!
Piše: Milivoje Ž. Pešić