Razvoj letećih uređaja iz futurističkih filmova: Ikar bez dozvole za letenje
Mada se u svetu razvija više modela hoverborda, „leteća daska“ koju je osmislio francuski inovator i ljubitelj ekstremnih sportova Frenki Zapata izazvala je najveće interesovanje investitora za dalji razvoj ove tehnologije i njenu primenu u vojnoj, distributivnoj i zdravstvenoj industriji. Oduševljenje ulagača, međutim, ne dele francuski zakonodavci i policija, koji su zabranili Zapati dalje testiranje ovog uređaja u vazduhu, s obrazloženjem da narušava bezbednost, naročito u blizini aerodroma.
Sećate li se kako je Marti Mekflaj, junak filma „Povratak u budućnost“ otišao iz 1985. u tada daleku 2015. godinu i zapanjio se otkrivši leteće skejtbordove, koji se kreću bez točkića? Izgleda da je režiser ove komedije bio vizionar, jer se ovakva sprava zaista pojavila manje od godinu dana nakon vremena koje je predskazano u pomenutom filmu.
Kada je, naime, prošle godine objavljen snimak čoveka koji visoko leti na dasci poput one za skijanje na vodi, javnost se odmah podelila na „neverne Tome“ koje su tvrdile da je reč o video montaži, do pobornika teorije da se ova tehnologija razvija već decenijama i da je, konačno, krenula njena proizvodnja u manjim serijama. Kreator ove „letelice“, bivši francuski džet ski šampion i ljubitelj ekstremnih sportova Frenki Zapata, brzo je izašao u javnost sa podacima da je reč o novom projektu, kruni njegove inovatorske karijere koja je već nekoliko godina fokusirana na čovekovu iskonsku želju da poleti.
Elektronika kao kod dronova
On je u aprilu prošle godine organizovao demonstraciju prototipa „leteće daske“ za novinare koji su bili krajnje skeptični, da bi se potom uverili na licu mesta kako se Zapatina mašina uspešno odvaja od tla a da s njim nije povezana na bilo koji način, te da uspeva da provede određeno vreme u vazduhu, krećući se u pravcu koji određuje vozač, ili možda je bolje reći pilot.
Uređaj se zove „Flyboard Air“, ima četiri motora od po 250 konjskih snaga i rezervoar sa gorivom koji vozač nosi u paketu na leđima. Korisnik njime upravlja pomoću neke vrste džojstika, prikačenog za svoj zglob. Mada se javnost uverila kako ova sprava može da leti, još nije provereno da li zaista može da se kreće onako kako njen tvorac tvrdi – brzinom od 150 kilometara na čas i da se popne na visinu od tri kilometra.
Zna se, međutim, da koristi kerozin i da, za razliku od sličnih uređaja, deluje prilično stabilno, zahvaljujući sistemu u koji je ugrađena ista vrsta elektronike kao i kod dronova, i posebni algoritmi koji omogućavaju da se softver u uređaju uskladi sa komandama u mozgu onoga ko upravlja. To nije bilo lako postići, priznaje i Zapata, pa je rad na ovim algoritmima trajao maltene duže nego konstruisanje mašine.
Iako su pomoću napredne kompjuterske tehnologije postigli stabilnost uređaja, iz Zapatine kompanije kažu da osoba koja leti ovom spravom ipak mora posedovati određene veštine za održavanje ravnoteže kako ne bi pala. Baš iz tog razloga prototip ovog hoverborda se testira iznad vode, kako bi u slučaju pada ona ublažila udarac. Stručnjaci tvrde da je veći rizik od pada usled lošeg upravljanja nego zbog otkazivanja elektronike, jer je ovaj uređaj moguće prizemljiti i ukoliko otkaže neki od motora.
To je na svojoj koži iskusio i sam Zapata, koji je više puta padao, između ostalog i zato što tokom letenja nije vodio računa o trajanju baterija koje stabilizuju letelicu, pa sada planira izradu nove s delom predviđenim za sedenje, što neće zahtevati upravljačke veštine poput onih koje poseduje ovaj džet ski šampion.
Investitori oduševljeni…
Novca za dalji razvoj, po svoj prilici mu neće nedostajati, budući da su se odmah po zvaničnom objavljivanju vesti o ovom levitirajućem izumu, javili i prvi potencijalni investitori. Najveće interesovanje je pokazala američka kompanija Implant Sciences Corporation, koja posluje u oblasti vojne i bezbednosne industrije i bavi se proizvodnjom antiterorističkih sistema, odnosno uređaja za otkrivanje tragova eksploziva. Prošlog leta je u centru medijske pažnje bila njena ponuda o preuzimanju kompanije Zapata Industries, koja je zvanično vlasnik ovog hoverborda. Američka kompanija je procenila da je takva tehnologija veoma primenjiva u praksi, te da se osim upotrebe u vojnom sektoru, može komercijalizovati i u distribitivnoj i zdravstvenoj industriji.
Prema pisanju medija, Implant Sciences Corporation koji je, inače, dobavljač američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti i drugih bezbednosnih službi u SAD, ima vrlo jasne ideje za započinjanje proizvodnje letećih medicinskih nosila, džet motocikala za vojsku, kao i levitirajućih stanica za spašavanje i pružanje pomoći, letećih skela ali i bespilotnih dronova za prevoz teškog tereta. Deo tehnologije koju je osmislio francuski pronalazač Zapata svakako će implementirati i na ovim rešenjima, a dogovor je da on ostane u novoj kompaniji, ali pre svega sa zadatkom da se bavi istraživanjima i razvojem.
Francuski pronalazač i američka kompanija za proizvodnju antiterorističkih sistema, međutim, nisu jedini koji prepoznaju potencijal za razvijanje hoverborda. Pre Zapate, Ginisov rekord u razdaljini koja je pređena jednom vrstom ovakvog uređaja držao je Kanađanin Katalin Alekasandru Duru, koji je preleteo 276 metara. On je, takođe, sam kreirao svoju „letelicu“, ali ga je Zapata „oduvao“, postigavši novi Ginisov rekord, s letom od 2.252 metra bez prekida.
Osim njih dvojice, u javnosti su poznati i projekti Hendo Hoverboard i Lexus Hoverboard, koji se finansiraju po sistemu „crowdfundinga“. No, ovi uređaji imaju različit princip rada – Hendov radi pomoću magneta, a Leksusov uz pomoć superprovodnika i magneta koji se odupiru gravitaciji, dok sa strane ispušta tečni azot koji hladi superprovodnike. U svakom slučaju, stručnjaci ocenjuju da je „Flyboard Air“ Frenka Zapate za sada najefikasniji i da ima najrealnije šanse za komercijalizaciju.
…ali ne i policija
Ipak, uređaj je još daleko od proizvodnje za masovnu upotrebu, budući da mora da prođe još mnoge testove kako bi bio odobren za prodaju. Problem s kojim se, između ostalog, Zapata suočio prilikom testiranja svog haverborda nad jednim jezerom u Francuskoj iskrsao je u vidu – policije. Policajci su mu zapretili zatvorom ukoliko nastavi da leti prevoznim sredstvom koje nije registrovano i pokreće ga motor koji nije zvanično odobren. To, praktično, znači da francuski pronalazač više neće moći da isprobava svoj uređaj, pa je zapretio da će napustiti Francusku, kako bi mogao da nastavi s daljim radom.
Tom prilikom je podsetio kako je njegov prethodni izum Flyboard, na kome je bilo naznačeno geografsko poreklo proizvodnje, prodat u količini od preko 10.000 komada. U pitanju je daska koja pod visokim pritiskom, uz pomoć vodenog mlaza u bazenima, jezerima ili morima odbacuje svoje korisnike do 10 metara visine u vazduh. U komercijalnoj upotrebi je od 2012. godine, a takmičenja u „flajbordingu“ se već održavaju širom sveta, zbog veoma atraktivnog utiska koji na publiku ostavlja nova sportska disciplina.
Uprkos podsećanju na ovaj popularan proizvod „Made in France“, regulatori u toj zemlji Zapati nisu progledali kroz prste. Oni smatraju da je njegov najnoviji izum nebezbedan i da ga ne može testirati gde želi, a posebno se zalažu za zabranu njegove upotrebe u blizini aerodroma. Regulatori, sa svoje strane, takođe podsećaju kakvu su opasnost predstavljali dronovi u svom začetku, kada ova oblast još nije bila regulisana, te da su rizici koje nosi upotreba Zapatinog hoverborda u ovoj fazi razvoja – još veći.
Marija Dukić
