Četiri žene koje su promenile fiziku
Dona Strikland postala je tek treća žena u istoriji koja je osvojila Nobelovu nagradu za fiziku. Time se pridružila Mariji Kiri, koja je nagradu osvojila 1903. i Mariji Gepert-Majer, kojoj je to pošlo za rukom 1963.
Fiziku kakva je danas, promenile su četiri žene - Herta Ajrton, Vera Rubin, Fabiona Đanoti i Džoslin Bel Bernel.
Herta Ajrton, britanska fizičarka i matematičarka
Mesto rođenja: rođena 1854. u Portsiju, u grofoviji Hempšir. Preminula 1923.
Obrazovanje: studirala je matematiku na Girton koledžu, na Kembridžu.
Poznata po: prva žena nominovana za članicu Kraljevskog društva (iako žene nisu mogle da budu izabrane).
Herta Ajton bila je prva žena u londonskom Kraljevskom društvu
Naučna dostignuća: pohađala je časove fizike profesora Vilijama Ajrtona na Finsbri tehnikal koledžu, za koga se kasnije udala. Pomagala mu je u esperimentima iz fizike i električne energije, postavši i sama ekspertkinja za električni luk - električni proboj gasa. Objavila je nekoliko dokumenata o istraživanjima koje je radila i bila je izabrana za prbu ženu članicu Instituta za električnu energiju 1899. Postala je za prvu ženu u Kraljevskom društvu Londona 1902. godine, iako kao žena nije mogla da bude izabrana.
Vera Rubin, američka astronomkinja
Mesto rođenja: rođena 1928. u Filadelfiji, Pensilvanija. Preminula 2016.
Obrazovanje: Vasar koledž i Univerzitet Kornel.
Vera Rubin je pionirka tamne materije
Poznata po: pionirka američke astronomije i šampionka žena u nauci.
Naučna dostignuća: Njen rad potvrdio je postojanje tipa nevidljive materije poznate kao tamna materija. Pomogla je 1974. u pružanju dokaza da se zvezde na ivicama galaksija kreću brže nego što se očekivalo. Da bi pomirili njena zapažanja sa zakonom gravitacije, naučnici su predložili postojanje materije koju ne možemo videti i nazvali je tamnom materijom. Studijama je zaradila brojene počasti, uključujući to što je postala druga astronautkinja izabrana za američku Nacionalnu akademiju nauke.
Fabiona Đanoti, italijanska fizičarka elementarnih čestica
Mesto rođenja: Rođena 1960. u Rimu
Obrazovanje: Studirala fiziku elementarnih čestica na Univerzitetu u Milanu.
Poznata po: šesnaesta žena na čelu CERN-a. Najveća svetska fizička laboratorija sprovodi istraživanja za poboljšanje shvatanja o svemiru.
Fabiona Đanoti danas vodi CERN
Naučna dostignuća: Pridružila se CERN-u 1994, gde je radila na Atlas eksperimentu, koji je rezultirao Higsom. Ona sada vodi organizaciju, koja je dom za 10.000 naučnika iz vipe od 100 država.
Džoslin Bel Bernel, britanska astrofizičarka
Mesto rođenja: rođena 1943. u Lurganu u Severnoj Irskoj
Obrazovanje: Jork, Glazgov i Kembridž univerziteti.
Džoslin Bel Bernel otkrila je radio pulsare
Poznata po: otkriću pulsara - vrsti neutronskih zvezda koje emituju snop radijacije.
Naučna dostignuća: kao studentkinja istraživačica u Kevendiš laboratoriji na Kembridž Univerzitetu, gledala je podatke iz novog radio-teleskopa čiju je izgradnju pomogla kada je primetila slab i neobičan signal: ponavljanje impulsa radio talasa. Opservacija koju je sprovodila sa supervizorom Antonijem Hjuišom 1967. smatra se jednim od najvećih astronomskih dostignuća 20. veka. Hjuiš je 1974. dobio Nobelovu nagradu za fiziku za „odlučujuću ulogu u otkrivanju pulsara", ali ona nije bila uključena.
Helen Brigs - bbc.com
