Naslovi u vodećim svetskim medijima sve češće su posvećeni uspesima tehnoloških startapova koji sa relativno malim timovima i u kratkom vremenskom periodu uspevaju da privuku bogate investitore. U potrazi za novim talentima u ovoj oblasti, pogled velikih investicionih fondova sve češće je uperen u države Balkana, ali, istovremeno, potencijalno uspešni startapovi sa ovih prostora podršku za svoj razvoj još uvek traže u inostranstvu, usled nerazvijenog tržišta rizičnog kapitala i nedostatka podsticajne klime.
Zahvaljujući startapovima, čak i bankarski sektor – koji je najkonzervativniji i najmanje podložan promenama, sada prolazi kroz period redefinisanja, koji može da dovede do korenitih promena za nekih 10 do 15 godina. Tim rečima je Pjer Bosk, član Izvršnog odbora Societe Generale Srbija, otvorio konferenciju „Ideje za pametnije poslovanje”, u organizaciji Gi Group u Beogradu. Startapovi donose nove ideje, koje treba negovati i razvijati na najbolji način, a najveći investitori u startapove su privatni investicioni fondovi, mada i velike banke sve više uviđaju korist od njihovog podržavanja.
„U Francuskoj banka Societe Generale kroz partnerstvo sa jednim investicionim fondom ulaže u potencijalno unosne startapove. Van matične zemlje, Societe ovakvim preduzećima može da pomogne tako što će kupovati njihove proizvode ili ih distribuirati svojim klijentima, a najčešće kroz saradnju sa tehnološkim inkubatorima i akceleratorima”, istakao je Bosk za “Finansije TOP”. On je tom prilikom rekao da su srpski razvojni timovi na sebe skrenuli pažnju svojim kvalitetnim radom, ali da je glavni problem našeg startap tržišta to što je ono još uvek malo i nedovoljno razvijeno. „Kako biste privukli veći broj investitora potrebno je da imate podsticajno okruženje za ovakav način poslovanja”, naglasio je Bosk.
Realizacija bitnija od ideje
Hugo Bakenist, inovator poslovnih modela i suosnivač DOON-a, holandske agencije za “kreiranje” startapova, u razgovoru za “Finansije TOP” naglašava da je prvi i osnovni korak za sve tehnološke startapove da osmisle “nešto” za čime će postojati potražnja. “Iako to zvuči jednostavno, zapravo je teže nego što zvuči, i rezulat je veoma zahtevnog procesa posmatranja i komunikacije sa klijentima. Taj proizvod mora biti testiran više puta i neophodno je da obezbeđuje makar minimum održivosti. Testiranje prestaje onog trenutka kad ljudi počnu da koriste vaš proizvod i da ga preporučuju drugima. Tek tada počinje potraga za najboljim mogućim poslovnim modelom”, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, tržište za moderne tehnologije je naizgled nepregledno, ali to ujedno može biti i mač sa dve oštrice. Krajnji potrošači najčešće nisu stručnjaci, pa im je potrebno na najjednostavniji način objasniti prednosti gotovog proizvoda. “Pogledajte Apple, iza svih tih ’kul’ uređaja krije se napredna tehnologija, ali čak je i Stiv Džobs retko govorio o njoj u javnosti. On bi samo kratko napomenuo da je ’u novom modelu procesor dvostruko brži nego u prethodnom’, naglašavajući ono što je jedino bitno krajnjem korisniku i što on može lako da razume”, ističe Bakenist.
U kreiranju najefikasnijeg poslovnog modela i predstavljanju ulagačima, učešće u habovima i akceleratorima može biti od velike koristi, ali nije presudno. Postoje startapovi koje neki najuspešniji akceleratori nisu hteli da prihvate, a danas su, uprkos tome, veoma uspešni. “Ključno je da inkubatori, habovi i akceleratori ponude procese i strukturu koji će zaista usmeravati startapove u njihovoj potrazi za pravim poslovnim modelom. Isto važi i za lokalnu atmosferu. Jedan od prioriteta vlade Holandije je da kreira veoma atraktivnu startap scenu, pa je Amsterdam, uz London i Berlin trenutno najatraktivnija evropska destinacija za startapove, a postoji i specijalni program za podsticanje i privlačenje startapova iz inostranstva. U vremenu globalizacije i brzog interneta međusobno povezivanje je lakše nego ikada, i to je posebno važno za kreativne startapove koji nailaze na nedostatak podrške u svojoj zemlji”, naglašava Hugo Bakenist.
S druge strane, Dragana Petković, direktorka i suosnivač beogradskog SEE ICT-a, koji stoji iza Startit centra i svesrdno pomaže razvoju domaće startap scene, kaže da je investitorima od ideje mnogo važniji kvalitet samog tima koji iza nje stoji i kapaciteti da se ta ideja ostvari. “Ulagači znaju da su šanse da početna ideja ostane nepromenjena izuzetno male, pa im je važno i da je tim fleksibilan i spreman da, kroz testiranje svojih pretpostavki na tržištu, unese izmene koje su često bolne. Pred investitore se ne izlazi sa idejom, već sa nečim što im daje šansu da opipaju i osete proizvod na neki način. To, istovremeno, pokazuje da niste čekali novac da biste počeli da radite, nego ste i bez njega krenuli da isprobavate i kreirate svoj proizvod”, objašnjava Petković.
Ona kaže da su brojke takođe važne, odnosno dobra procena tržišta, eventualne zarade i potrebnih ulaganja – bez toga se ne izlazi pred investitora. Osim toga, pre potrage za ulagačima, važno je prepoznati kod koga proizvod ima najveće šanse, odnosno ko je zainteresovan za vašu industriju. Startit Centar često organizuje predstavljanje fondova, kao i info-sesije sa investitorima.
“U tom smislu, habovi i akceleratori jesu važni, jer omogućavaju mladima da budu deo šire zajednice stručnjaka, iskusnijih preduzetnika, IT profesionalaca, te da odgovore na svoja pitanja i izazove dobiju mnogo brže i da u komunikaciji čuju nove pristupe, ideje i rešenja, i na taj način brže rastu i uče. U programima akceleracije, oni za nekoliko meseci stiču iskustvo i znanje za koje bi im u samostalnom radu trebalo mnogo više vremena”, kaže naša sagovornica, ali dodaje da ni takav tip radnog okruženja nije za svakoga. „Sva ta živost u jednom habu može da predstavlja i distrakciju, a jednom startapu potrebno je mnogo fokusiranog i posvećenog rada. Važno je biti na događajima i biti deo startap zajednice, ali se to ne sme pobrkati sa onim što je, ipak, ključno – a to je rad na proizvodu.”
Odlazak inovativnih preduzetnika
Prema Draganinim rečima, investicioni fondovi su skoncentrisani najviše u onim sredinama u kojima ima najviše startapova (Silicijumska Dolina, Izrael, London, Berlin…), ali su prisutni i na drugim tržištima, samo je razlika u intenzitetu. Pojavljuju se fondovi koji gledaju isključivo na tržište istočne Evrope i Balkana (npr. Pioneers Ventures i SC Ventures), jer je ono poznato po tehnološkim kadrovima koji rade za mnoge međunarodne kompanije. Osim toga, tu su i uspešne poslovne priče, kao što su domaća kompanija Nordeus, kreator najpopularnije onlajn sportske igre na svetu, i Seven Bridges, koji svojim algoritmima pomaže lečenje raka i drugih ozbiljnih bolesti.
„Srbija već odavno ima odliv startapova u druge zemlje, odnosno trend da se oni registruju na drugim tržištima. Razlozi su neodgovarajuće zakonodavstvo i sistem pravosuđa, kao i slaba upoznatost stranih investitora sa našom jurisdikcijom. Kratkoročno je manji problem odliv pravnih lica, koliko mozgova, ali bi se obe ove pojave mogle popraviti pametnom i energičnom aktivnošću države”.
Direktorka SEE ICT-a ističe da je povraćaj sredstava uloženih u startapove retko kada brz. „Startapovi, često, traže svoj put godinama, ukoliko ga uopšte i pronađu, i baš zato se ova ulaganja i zovu ‘venture capital’, odnosno kapital visokog rizika. S druge strane, takve investicije čine mogućim izuzetno visoke stepene povraćaja, kakvi se teško mogu naći u drugim vidovima investiranja. Primera radi, prvi investitor u Facebook, Piter Til, je za svoju inicijalnu investiciju od 500.000 dolara dobio deonice u vrednosti od 1.000.000.000 dolara na dan izlaska na berzu”.
