Leteći cirkus Montija Pajtona: Žitije Pajtonovo

Od njih je potekao neponovljivi stil apsurdnog, ciničnog i pre svega inteligentnog humora. Podsmeh ljudskoj naravi, opomena moćnicima i pohvala hrabrosti.

Pet genijalnih umova, Džon Kliz, Teri Gilijem, Erik Ajdl, Teri Džons i Majkl Palin okupili su se u oktobru 2009. kako bi proslavili važnu godišnjicu. Navršilo se više od 40 godina od začetka jedne od najprogresivnijih i najuticajnijih komičarskih grupa svih vremena. Šesti Pajtonovac, Grejem Čepmen, umro je od raka grla 1989. godine.

Najbolje epizode “Letećeg cirkusa Monti Pajtona”, kao i svi kultni filmovi engleskih autora otkačenog i crnog humora snimljeni su još sedamdesetih godina prošlog veka. Gotovo sve epizode, sadržajno pa čak i stilski, još uvek su aktuelne i u novom milenijumu. Oštar i beskompromisan humor i danas, kada na malim ekranima navodno više ništa nije tabu, izgleda hrabrije od svega što rade predvodnici takozvanog „necenzurisanog“ humora.

Palin i Džons upoznali su se tokom studija na Oksfordu šezdesetih godina, gde su zajedno nastupali u pozorišnoj trupi. Kliz i Čepmen sreli su se otprilike u isto vreme na Kembridžu, a Kliz je ubrzo upoznao i Gilijema u Nju Jorku, tokom turneje njihove glumačke trupe, čiji je član postao i Ajdl. Pošto su svi autori pisali skečeve znali su jedni za druge i povremeno sarađivali. Krajem šezdesetih Palinu, Džounsu, Ajdlu i Gilijemu kuća ITV ponudila je sopstveni šou, a Čepmen i Kliz su dobili još bolju ponudu od BBC-a. Klizu, međutim, nije odgovaralo pravljenje šou programa za dvojicu, delimično i zbog teške Čepmenove naravi. Kliz je zato i pozvao Palina u ovaj projekat, a on je u priču uvukao i ostale.

Mladi entuzijasti imali su sličan ukus, voleli su dela Pitera Kuka, Alana Beneta, Džonatana Milera i Dadlija Mura, a posebno Spajka Miligana. Kako su kasnije navodili, slagali su se u oceni da većini skečeva često nedostaje snažan udarni momenat pa su odlučili da oni neće imati tradicionalnu formu i tradicionalni završetak, kao i to da je sjajna ideja da se gegovi nastavljaju i mešaju jedan sa drugim. Od tih osnovnih postavki i Gilijemove kreativne animacije, krenuo je razvoj neobične forme koja će uticati na generacije komičara.

U biografskim podacima grupe zabeleženo je da su počinjali sa radom oko devet ujutru i pisali sve do pet popodne. Kliz i Čepmen radili bi zajedno, izolovani od ostalih, baš kao i Džouns i Palin, dok je Ajdl pisao sam. Nakon nekoliko dana seli bi zajedno i objedinili ideje, od kojih su prihvatane samo one koje bi se svidele svima. Kako su se svi članovi grupe smatrali prvenstveno piscima, a ne glumcima, nikada nije bilo svađe oko podela uloga. Svoje ideje bi zatim iznosili Gilijemu, koji je imao odrešene ruke da ih poveže animacijama.

Pažljivi posmatrači njihovog rada primećivali su uticaj Oksforda i Kembridža. Skečevi koji su bili vizuelno i konceptualno bogatiji, poput onog sa „Španskom inkvizicijom“, delo su Palina i Džounsa, dok su agresivne, beskompromisne konfrontacije, poput skeča „Sa papagajem“ bile autorsko delo dvojca Čepmen-Kliz. Ajdlov rad se sa druge strane video u skečevima sa bizarnim jezičkim obrtima. Većina skečeva sa teškim uvredama bila je Čepmenova i Klizova ideja.

Leteći cirkus Montija Pajtona je trajao četiri sezone, ali je na kraju treće seriju napustio Kliz, uz objašnjenje da je zasićen i da ne vidi više ništa inovativno u svom radu. Čepmen, po mnogima najbolji glumac u celoj grupi, tad je već ozbiljno ogrezao u alkoholizam. Kliz je bio težak za sardanju i nije ga bilo briga šta drugi misle o njemu.

Grupa je bez njega snimila još jednu sezonu a zajedno su učestvovali u nastanku pet filmova od koji su najveći uspeh postigli „A sad nešto sasvim drugačije“, „Žitije Brajanovo“ i „Smisao života“. Kliz je kasnije izjavio da je film „Žitije Brajanovo“ bio vrhunac dobre saradnje, a da su se na filmu „Smisao života“ svi članovi, a pogotovo on, mučili da proizvedu delo koje će im se svima dopasti.

Pajtonovci su često koristili efekat iznenađujućih preokreta i na taj način uključili elemente brehtovske pozorišne „začudnosti“ u komičarski žanr. Najbolje su usavršili završetak skeča, koji bi ponekad prekidali sa nekom od scena „krvave“ animacije, ispuštanjem velikog crtanog tega na glavu jednog od likova ili sa legendarnom rečenicom „A sada nešto sasvim drugačije“.

Među najpoznatijim skečevima često se izdvajaju „Skeč sa mrtvim papagajem“, „Ministarstvo smešnog hoda“, „Pesma o drvosečama“, „Prodavnica sira“ i „Španska inkvizicija“. Pajtonovske animacije koje su imale ogroman uticaj na originalnost skečeva, postavši njihov znak raspoznavanja, često su u sebi sadržale isečke iz poznatih umetničkih dela.

Serija je često ismejavala specifičan način britanskog života, a ponekad se doticala i politike. Svi članovi grupe bili su visoko obrazovani, pa su njihove šale bile naglašeno intelektualne sa mnogim aluzijama na filozofe i likove iz književnosti. Napravili su vrstu humora koju je bilo praktično nemoguće svrstati u određenu kategoriju, pa je takav humor i dobio naziv „pajtonovski“.

Povodom četrdesetog rođendana legendarna britanska trupa izvela je nesvakidašnji muzički komad pod nazivom „Nije Mesija, on je jako nevaljao momak“. Njegov snimak prikazan je u gradovima širom sveta 25. marta, 2010. Jedan od domaćina ovog jedinstvenog bioskopskog prikazivanja bio je i Beograd.

To je humorističan muzički miks popa, velških himni, kantrija, hip-hopa, brodvejske pozorišne muzike i muzike Boba Dilana. Zasnovan je koliko na Pajtonovom „Žitiju Brajanovom“, toliko i na Hendlovom „Mesiji“. Izveden je sa Britanskim simfonijskim orkestrom i horom u Rojal Albert Holu u Londonu.

Britanska akademija filmske i televizijske umetnosti (BAFTA) dodelila je grupi 2009. godine nagradu za životno delo. Prvu BAFTA nagradu primili su još 1987. godine za izuzetan doprinos britanskom filmu.

Jasna Ljubojević/ Preko ramena