Film "Biutiful": Sjajno snimljen i besprekorno odglumljen
Priča nas vodi u Barselonu, gde upoznajemo sitnog kriminalca Uxbala (Bardem), a veoma brzo postaće nam jasno da je njegov život pravi haos.
Biutiful: Focus Features International / 2010
Režija: Alejandro G. Iñárritu
Scenario: Alejandro G. Iñárritu, Armando Bo, Nicolás Giacobone
Uloge: Javier Bardem, Maricel Álvarez, Hanaa Bouchaib, Guillermo Estrella, Eduard Fernández
Zemlja proizvodnje: Mexico / Spain
Jezik: Španski
Slavni meksički reditelj i scenarista Alejandro González Inarritu tokom svoje karijere snimio je zaista mnogo dobrih filmova. Iako nije njegov najbolji, "Biutiful" je izuzetan film, a reč je o psihološkoj drami koja je dogurala do dve nominacije za Oskara: najbolji film godine na stranom jeziku i Javier Bardem za najbolju mušku ulogu. Ovo je film koji zahteva ozbiljnog gledaoca, traje puna dva i po sata, tema je prilično teška, a sve je snimljeno ručnom kamerom, sirovo i realistično, te praktično sve vreme pratimo glavnog junaka koji je u trci s vremenom. Scenario, koji je Inarritu napisao zajedno sa Argentincima Armandom Bomom i Nicolásom Giacoboneom, napisan je vrlo dobro, ali cela ova priča ne bi funkcionisala tako dobro da Javier Bardem nije majstor svog zanata - glumac sa hiljadu lica koji je podjednako ubedljiv kada treba da igra nežne i emotivne ljude (kao što je to slučaj ovde), kao i kada treba da otelotvoruje čudovišta kao u maestralnom "No Country for Old Men" (2007) braće Coen, uloga za koju je osvojio Oskara, apsolutno zasluženo.
Film "Biutiful" premijerno je prikazan na festivalu u Kanu, gde je Javier Bardem osvojio nagradu za najboljeg glumca. Priča nas vodi u Barselonu, gde upoznajemo sitnog kriminalca Uxbala (Bardem), a veoma brzo postaće nam jasno da je njegov život pravi haos. Živi on u trošnom stanu s dvoje dece, a njegova bivša žena s kojom je i dalje u kontaktu je alkoholičarka, te pati od bipolarnog poremećaja. Uz to je i prostitutka, te odmah u prvoj sceni u kojoj je vidimo ona je u krevetu s tipom koji je, saznaćemo, Uxbalov brat Tito (Eduard Fernández). Iako se Uxbal bavi prljavim poslovima, odnosno sitnim kriminalom, nije loš čovek. On je brižan i posvećen otac, i dalje voli svoju bivšu ženu koja mu je očigledno nanela mnogo bola i tuge, a dodatni udarac za njega će biti kada sazna da boluje od raka prostate i da mu je ostalo još samo nekoliko meseci života.
Uxbal, kada shvati da je kraj blizu, mnogo bliže nego što je mogao da zamisli, odlučuje da učini nešto dobro. On će pokušati da iskoristi kratko vreme koje mu je preostalo da svoje najmilije, a posebno decu koju neizmerno voli, pripremi za ono što ih čeka, te da ih koliko-toliko osigura. Pored toga, pokušaće da pomogne ženi iz Senegala čiji je muž deportovan nazad u Afriku, a ona je ostala sama sa detetom u Španiji. U ovakvoj situaciji, osoba ima dve mogućnosti: ili poput Uxbala to kratko preostalo vreme iskoristiti i učiniti nešto dobro, ili se prepustiti očaju.
Inarritu nas, dakle, smešta u društvo marginalaca i odbačenih ljudi, u prljavo predgrađe Barselone, i pratimo Uxbalov život na ulici i kod kuće. Inarritu ne pokušava da objasni sve o svom protagonisti, i ovo je film koji zahteva nekoliko gledanja da bi dao potpuni portret svog misterioznog heroja. Uxbal ima dar komunikacije sa mrtvima i povremeno koristi ovu veštinu da zaradi malo više novca. Ima čvrst odnos sa svojom decom, ali njihova majka je nestabilna, pa pomirenje i prepuštanje dece u njene ruke ne deluje baš kao pametan potez. Sudbina mu je ipak poslala Ige, ženu deportovanog afričkog uličnog dilera, koja se useljava u njegov stan. Ona bi mogla biti rešenje za decu, međutim, i to je rizik, predati svoju decu i životnu ušteđevinu ženi koju jedva poznaje. Reći više stvari od ovoga značilo bi ulazak na teritoriju spojlera, ali gore navedeno treba da vam pruži jasnu sliku šta možete očekivati: tragediju.
Ako sve ovo zvuči kao film od kojeg treba bežati što dalje, onda je to loše. To je srdačna, lepo konstruisana drama, puna nade i ljubavi. Opet, bilo bi pogrešno tvrditi da nije težak za gledanje, ali sa Inarrituovom veštom režijom, te odličnim kastingom, "Biutiful" je ponuda koja se ne odbija tek tako.
Ono što funkcioniše savršeno je Bardemov genijalni performans koji prosto mora da fascinira gledaoca (koliko glumaca bi zaista moglo da prikaže Uxbala sa takvom ranjivošću i srcem?), te fotografija Rodriga Prieta koji hvata jednu drugačiju Barselonu, onakvu kakvu nemamo često priliku da vidimo. U svakom slučaju, "Biutiful" je film vredan pažnje i nikako ga ne treba propustiti.
Autor: Marko Jovanović/ fathipster.net
