I kod najjače vere sumnja je uvek prisutna, uvek stoji negde sa strane, i kao crv u nekom trenutku progrize svoj put do uma. I sam Hristos je na krstu zavapio Bože moj, Bože moj zašto si me ostavio?
Bjesovi, Zoran Marinković, 2008, By: Datoteku je prvobitno poslao Ranko Tomić na srpsku Vikipediju – Prebačeno sa sr.wikipedia, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=26358056
Bjesovi, rok grupa iz Gornjeg Milanovca, ime pod kojim nastupa od 1990. godine dobila je po knjizi Zli dusi F.M. Dostojevskog (ruski: Бесы). Kao što se i može očekivati od ljudi kojima je Dostojevski inspiracija, česti motivi u njihovim pesmama su Bog, vera, smisao života.
Treći album Bjesova Sve što vidim i sve što znam iz 1997. godine je jedna velika pesma koja peva o putu Bogotražitelja iz nihilizma i ništavila do verovanja i punoće života. Od pesme Verujem u kojoj je nikad dublja tišina gde osim toga što nema odgovora čak nema ni pitanja, preko pesme Probudi me koja nastavlja mračnim tonom (moje telo je prazna ljuštura, moje oči su mrtva jezera).
Album Sve što vidim i sve što znam
Ipak u obe pomenute pesme Bogotražitelj shvata da nešto nije u redu, ne miri se sa postojećim stanjem i u poslednjem stihu zavapi za promenom. U prvoj pesmi poslednji stih je želim da verujem, a u drugoj probudi me.
Za razliku od prve dve pesme u kojima je Bogotražitelj sposoban samo za vapaj, ali ne stupa u konkretnu akciju, u trećoj pesmi kreće u borbu, ali svestan svoje slabosti traži pomoć. Ključna razlika u odnosu na prve dve pesme je što sada njegov poziv upomoć nije neodređeno upućen nego se obraća Bogu koga moli za snagu, i da čas smrti bude samo jedan tren koji će ga zauvek spojiti sa Njim.
Četvrta pesma po kojoj i sam album nosi ime je svojevrsni psalm u čast Boga, divljenje njegovim osobinama, zahvalnost na pomoći, i potupno predavanje sebe Njemu koji je sve što Bogotražitelj vidi i sve što zna.
I kod najjače vere sumnja je uvek prisutna, uvek stoji negde sa strane, i kao crv u nekom trenutku progrize svoj put do uma. I sam Hristos je na krstu zavapio Bože moj, Bože moj zašto si me ostavio?
Peta pesma Dar, tačnije njena prva polovinu, predstavlja sumnju Bogotražitelja (vidim ljubav kako nestaje) koji je ophrvan patnjama ljudi oko sebe i surovošću sveta (I čujem smeh, koji u urlik, koji u jecaj prevarenih postaje).
Već drugi deo pesme potiskuje sumnju jer se javlja svetlost koja ukazuje na put kroz tamu i Bogotražitelja opet vodi na isti izvor večne ljubavi. Posle potisnute sumnje i vraćanja večnoj ljubavi, koja sa sobom nosi radost kako smo čuli u prethodnoj pesmi, sledeća pesma poručuje Raduj se, a te dve reči su i jedini tekst pesme.
Tekst pretposlednje pesme je preuzet iz Jevanđelja po Luki: ništa nije skriveno što se neće otkriti ni tajno što se neće doznati.
Album se završava pesmom Moj izbor. Bogotražitelj je napravio svoj put, put Boga koji je ljubav, i spreman je na žrtvu koja je sastavni deo tog puta (moj put je ljubav, moj izbor je bol), a od Boga traži da mu ispravi korak na putu kojim će koračati.
Bjesovi, i njima slične grupe, svojevrsni su dokaz da je rokenrol mnogo više od one prepoznatljive izlizane krilatice Sex&Drugs&Rock&Roll. Dokaz da se kroz muziku mogu i moraju postavljati egzistencijalna pitanja, da se kroz muziku može duhovno sazrevati, da muzika ne mora biti samo jeftina zabava, koja je tu da narodu skrati onih osam sati, i da lijepo stane među dvije reklame kako bi reklo Hladno pivo.
Piše: Miloš Stamenković
