Američki džez saksofonista, jedan od džez velikana i velikana moderne muzike uopšte, čuven po svojoj sviračkoj virtuoznosti i neprestanom pomeranju granica džeza.
Rođen u Severnoj Karolini (23. septembar 1926), od malih je nogu bio posvećen muzici. Krajem četrdesetih je počeo da svira u orkestru Dizija Gilespija, a 1953. se pridružio grupi Džonija Hodžinsa. Godine 1955, zamenio je Sonija Rolinsa u „prvom velikom kvintetu” džez legende Majlsa Dejvisa. Taj bend je snimio nekoliko antologijskih albuma, ali je Džon Koltrejn 1957. godine udaljen zbog zavisnosti od heroina. Nakon što se oslobodio droge, Koltrejn se pridružio bendu još jednog vrhunskog džezera – Telonijusa Monka. Po Koltrejnu, bio je to presudan period njegovog života. Godine 1958. vratio se kod Dejvisa i na albumima ,,Milestones” (1958) i ,, Kind of blue” (1959) objavio se kao najpoznatiji tenor saksofonista svog vremena.
Svoj prvi kvartet osnovao je 1960. godine, i u njemu je počeo da svira sopran saksofon i da se kreće u pravcu free džeza. Ipak, najveću slavu je doživeo sa svojim klasičnim kvartetom, čiji su sastav uz Koltrejna činili pijanista Mekoj Tarner, kontrabasista Džimi Gerison i bubnjar Elvin Džons. Sa ovim bendom je 1964. godine snimio jedan od svojih najznačajnijih albuma ,, A love supreme”.
Od 1965. godine Koltrejnova muzika je postajala sve nepristupačnija, inspirisana njegovom duhovnošću, puna produženih improvizacija bez jasno definisane forme i harmonije. Članovi benda, među ostalima, bili su Feron Senders i Koltrejnova žena, Alis.
,,Nikada nisam bio u blizini nekog ko je bio tako velik, tako dobar. Živeo je kao svetac. Doživljavali smo ga kao anđela na zemlji, u to sam bio duboko ubeđen. Bio je anđeo. On nije bio običan čovek. Dovoljno sam vernik, da to mogu da odlučno tvrdim... Svirajući sa njim, dodirnulo me je nešto veće i od samog života”, reči su Elvina Džonsa, prijatelja, jednog od bubnjara legendarnog Džona Koltrejna.
Džon Koltrejn je umro 17. jula 1967, s navršenom 41. godinom, od ciroze jetre. Genijalni džez saksofonista, koji je sviranje svog instrumenta ogrnuo granitnom čvrstinom, stvorio je jedinstveni stil, poetično nazvan,,listovima zvuka”. Stvarao je slapove predivnih tonova koji su dirali dušu svih koji su ga slušali – od Majlsa Dejvisa, preko Džimija Hendriksa, do klasičara Igora Stravinskog. Svojom čudesnom energijom i posvećenošću muzici odneo je pobedu nad zlom narkomanije i otkrio je Boga. Božanska sazvučja njegove ,,In a sentimental mood”, koja dušu slušaoca svojom unutrašnjom lepotom i lepršavošću odvodi ka Svetlosti, nešto je što je za sva vremena obogatilo svet muzike. Isto važi i za nisku bisera, Koltrejnovih ,, prosvetiteljskih” džez standarda poput: ,,Afro blue”, ,, Naima”, ,, Lush life”, ,, Alabama”, ,, Bessie’s blues”, ,, A love supreme”, ,,My favorite things”... Utkao je vlastitu dušu i anđeosku magiju u muziku, muziku uzdigao na božanski nivo i otišao u besmrtnost, večnost trenutka gde se njegovi slapovi prelivaju kao anđeoska lirika za napaćene ovozemaljske duše...
Dragan Uzelac, Kulturni Heroj
