Um je čvor, Kabir
Brate, video sam neke zapanjujuće prizore: Lav čuva krave što pasu; Majka rođena nakon svog sina;
*
Brate, video sam neke
zapanjujuće prizore:
Lav čuva krave
što pasu;
Majka rođena
nakon svog sina;
Guru pred svojim sledbenikom
kleči;
Riba baca ikru
po vrhovima drveća;
Mačka odnese psa;
Džak vuče zapregu;
Bivo krenuo na ispašu
sedeći na konju;
Drvo sa granama u zemlji
korenom na nebu;
Drvo sa procvetalim korenjem.
Ovaj stih, kaže Kabir,
je tvoj ključ za svet
ako ga shvatiš.
*
Kako,
pita šef policije,
patroliraš gradom
gde kasapnice
čuvaju lešinari;
Gde bikovi zatrudne,
Krave su neplodne,
A telad daje mleko
tri puta dnevno;
Gde su miševi čamdžije
a mačke čamci
što ih veslaju;
Gde žabe drže zmije
kao pse čuvare,
a šakali se ustremljuju na lavove;
Zna li iko o čemu pričam,
kaže Kabir.
*
Čupajući obrve,
Stavljajući maskaru,
Pomoći će li ti to
Da stvari vidiš iznova?
Onaj što vidi
Postaje onaj
Što je viđen
Samo ukoliko je on
So. A onaj drugi
Voda. Ali ti, kaže Kabir,
Samo si mrtav
Grumen Kvarca
*
Um je varalica
Piljar, sa lukavom ženom
I petoro dece nitkova.
Neće se promeniti.
Um je čvor, kaže Kabir,
Neće se lako odvezati.
*
Telo je posuda
A um je mleko.
Tri mlekarice ga lupaju.
S vremena na vreme
Dodaju ime gospoda.
Kad vidi da je dobila maslac,
Kad vidi da je posuda razbijena,
Mlekareva žena se, kaže Kabir,
Raduje.
*
Žena baštovana
Seče kratki život
Cveća i nudi ga
Beživotnom idolu od kamena
Što ga je vajar klesao
Stopalima na njegovim grudima,
Dletom u ruci.
Da je idol bio živ
Skočio bi na vajara.
Prozreo bi sveštenika
Što grabi svu hranu
Koju donose vernici,
Ostavljajući ostatke za idola.
Ne jedan. Ne dva.
Svi su budale
Kaže Kabir. Ne ja.
*
Čekam brod
Ali kuda idemo
I gde je uostalom raj?
Osim toga
Šta ću ja,
Koji te svuda vidi,
Raditi tamo?
Dobro mi je ovde gde sam, kaže Kabir,
Poštedi me puta.
*
Noć je prošla
I dan će
Čaplja se gnezdi
Gde crna pčela zuji.
Kao što mlada nevesta misli
Hoće li? Zar neće?
Duša drhti u strahu, a
Ovaj nepečeni krčag od gline
Iz kog curi voda,
Sa kog se boja sliva
Nije dobar nizašta.
Kad labud poleti
Moje vreme prolazi u teranju vrana.
Ruke od toga bole
I dlanovi gore.
To je kraj priče,
kaže Kabir.
Sa engleskog Aleksandar Ilić
