Prometejski duh kao okvir u delu "Ep o Gilgamešu"

Teško je biti pod vlašću gorega od sebe.“
“Ko nanosi nepravdu, nesrećniji je od onoga koji je trpi.”
-Demokrit-

Mojre vežu sudbinu, kolo sreće se okreće. Boginje sudbine i nužnosti uređuju poredak među bogovima. I vrh zlatonosne niti, i Prometejevski plašt hrabri, i uzaludnost strašna, bivaju tkane od strane fortune jake. Okrutna, neotesana, ohola i vrela sestra Sna, pomno vreba tren, kada će ona, sa svojim đavolikim sveštenicima da na scenu pristupi.

„Sreća voli one odvažne, a ne one jadne“, kazao je Makijaveli. Odvažni i jeste, divni Prometej, hrabro trpeći bol, koji je kao Zevsova munja, sekao vrata njegove utrobe. Tokom trinaest generacija, ovaj nesrećnik i paćenik, odvažan, ali i najljudskiji bog među bogovima, nije dozvoljavao da neko, a kamoli Zevs, primeti bol na njegovom licu. Ne zato što je bio kapriciozan, već zato što želeo nije da ga neko sažaljeva. Ponosno i prkosno se usprotivio egidonoše Divu, ne želeći da mu proročanstvo kaže, proročanstvo koje je zaključao iza vrata njegove duplje. Zevs se naime plaši onoga što Prometej zna, a to je da će ga sin zbaciti sa prestola isto onako kao što je on svoga oca zbacio. Kronović iz tog razloga, čak šalje i Herma, da pregovara sa Prometejem, koji ga odbija.

Munjobiji Div, bog svih bogova, ekvivalentan je Gilgamešu, sve do pojave Enkidua. To su okrutne pojave, tiranski misionari željni apsoluta. Enkiduovom pojavom, Gilgameš poprima Prometejski duh, koji pokazuje suprodstavljanje nihilističkoj vladavini. Gilgameš u Enkiduu vidi prijatelja, brata, saveznika i podršku. Možemo izvršiti komparaciju Gilgamešove i Enkiduove borbe, sa borbom Promotejevom, uperenom protiv Zevsa. To su borbe ispunjene mirisom prkosa, dodirom smrti i krugom ljubavi. Borbe protiv titana.

Prometej postaje arhe pobunjenika i pravednosti. I upravo zbog toga, Zevs baca divovske munje i gromove. Cela scena drhti od njega i njegovog besa, egidonoše gneva.

Gilgameš, oblačeći ruho Prometejevo, udahnjuje u sebe hrabrost da se sa Enkiduom suprodstavi Humbabi. Kada postane čovek bola i čovek žalosti, Gilgameš se suočava sa psihičkim bolom, koji ne uspeva da savlada, jer težeći besmrtnosti, oprečnost je neizbežna. I kod Prometeja i kod Gilgameša, propadanje se ne može izbeći. Tragička krivica je nezaobilazna, jer ju je upravo junak izazvao slušanjem svoga unutrašnjeg ja, suprodstavljanjem okolini i poretku.

Titanske muke ovi junaci podnose, pandami Luciferu i Hristu. Koliko god paradoksalno zvučalo i neprilično u isti mah, i Hrist i Lucifer Lučonoša – koji je ljudima dao svest, pamćenje i razum- su bili ogrnuti istovetnim platnom Prometejskoga duha, da bi sa druge strane komparacije imali Zevsa, Judu, Bruta, ali i Kreonta.Ipak, Zevs nekako odudara od ove grupe tirana, po tome što je on jedini postaje kroz izvesno vreme, reinkarnacija pravde, gde se njegova vladavina gradi na najvećoj vrlini, a to je mudra umerenost.

Da napomenemo i razliku između Prometejske i Luciferske crte, a to je osvetoljubivost, zbog koje se i uostalom ovaj pali anđeo nalazi u devetom krugu Danteovog „Pakla“.

„Okovani Prometej“ i „Ep o Gilgamešu“ sadrže i koncepciju mehanizma vlasti. Tu užasnu borbu protiv , naizgled vladara, ali neizostavno protiv Titanske Fotune. Prošarani životnim pitanjima, ovo univerzalno delo i antička tragedija, povezuju se nitnama koje služe odvažnosti, požrtvovanosti, ali pre svega nesebičnosti- Gilgameš je travku besmrtnosti želeo da podeli sa narodom svojim kao što je Prometej narodu poklonio vatru- i ljubavi. Jer, kazano po spisima života, prosto je nemogućno da jedno traje zauvek, jer od Titana važi zakon da se dobro i zlo stalo smenjuju.

Život ispisan na pergamentu sudbine.

Da napomenemo i razliku između Prometejske i Luciferske crte, a to je osvetoljubivost, zbog koje se i uostalom ovaj pali anđeo nalazi u devetom krugu Danteovog „Pakla“.

„Okovani Prometej“ i „Ep o Gilgamešu“ sadrže i koncepciju mehanizma vlasti. Tu užasnu borbu protiv , naizgled vladara, ali neizostavno protiv Titanske Fotune. Prošarani životnim pitanjima, ovo univerzalno delo i antička tragedija, povezuju se nitnama koje služe odvažnosti, požrtvovanosti, ali pre svega nesebičnosti- Gilgameš je travku besmrtnosti želeo da podeli sa narodom svojim kao što je Prometej narodu poklonio vatru- i ljubavi. Jer, kazano po spisima života, prosto je nemogućno da jedno traje zauvek, jer Titana važi zakon da se dobro i zlo stalo smenjuju.
Život ispisan na pergamentu sudbine.

Za P.U.L.S.E  BillVex