Otkriveno nepoznato delo Volta Vitmana
U arhivama Kongresne biblioteke u Vašingtonu pronađena je do sada nepoznata knjiga Volta Vitmana, „The Life and Adventures of Jack Engle” (Život i pustolovine Džeka Engla).
Osvetnička fantazija Volta Vitmana (1819-1892), „The Life and Adventures of Jack Engle”, koja dovodi u pitanje prethodno ustanovljene ideje o prelasku ovog Amerikanca iz proze u poeziju, pronađena je u arhivama njujorških novina i objavljena besplatno onlajn.
Ed Folsom, urednik žurnala „Walt Whitman Quarterly Review” rekao je da je delo pronađeno u Kongresnoj biblioteci kao i da će ono promeniti sve što smo do sada znali o počecima Vitmanove karijere.
– Sada vidim da su se fikcija i poezija preplitale na nama nepoznat način – rekao je Folsom.
Zakari Terpin, postdiplomac na Univerzitetu u Hjustonu, otkrio je roman u nedeljnom izdanju dnevnih novina. Priča je smeštena u Njujork i objavljivana u delovima tokom 1852, u vreme kada je Vitman počeo da radi na svojoj najznačajnijoj poemi „Vlati trave”, objavljenoj tri godine kasnije.
„Život i pustolovine Džeka Engla” su klasična priča „od trnja do zvezda” o iskvarenom advokatu, gospodinu Kavertu, koji pokušava da svoju štićenicu Martu liši njenog nasledstva. Džek, koji radi za Kaverta, priskače Marti u pomoć i usput otkriva da su im sudbine isprepletene (oboje su siročići). U pravom dikensovskom stilu, Vitman kao da poravnava stare račune: i njegov otac je bio žrtva prevare nekog njujorškog advokata.
Terpin je pronašao ovaj roman od 36.000 reči dok je prelistavao obiman Integrisani katalog Vitmanovih književnih rukopisa, sačinjen od njegovih nacrta, skica, beležaka, svezaka, žvrljotina... Među beleškama je primetio niz imena raznih likova: Kavert, Džek Engl, Viglsvort i Smajt. Temeljan detektviski rad ga je doveo do jedne male beleške iz 1852. iz „New York Daily Time” (sada „New York Times”) u kojem se najavljuje autobiografija Džeka Engla u nastavcima.
– Sve se poklopilo. Ime Džeka Engla, godina, novine. Nisam mogao da verujem da sam ja, na nekoliko minuta, bio jedina osoba na Zemlji koja zna za tu knjigu – otkriva Terpin za „Gardijan”. On je delo opisao kao „zabavnu, razdraganu, kreativnu, uvrnutu, bizarnu knjižicu”.
Iako je objavljena anonimno, knjiga se podudara sa detaljnim zapletom iz pesnikove beležnice za projekat koji su naučnici smatrali da ga je kasnije odbacio.
Otkriće je zanačajno i iz drugih razloga. Opseg Vitmanove prozne građe do tog vremena nije bio mnogo poznat. Ova knjiga otkriva da se borio sa željom da pronađe pravu formu preko koje će da izrazi svoje ideje.
– Vitman koga vidimo u „Džeku Englu” još uvek nije samouveren, posvećen pesnik za koga danas mislimo da je oduvek bio. Upravo u to vreme on je eksperimentisao, oprobavao se u različitim žanrovima i modelima pisanja, tragajući za onim koji je dovoljno prostran za njegovu izražajnost – kaže Terpin.
Folsom se slaže da je roman otkrio Vitmanovu borbu sa formom i da daje precizan trenutak njegovog prelaska u poeziju. U 19. poglavlju naracija se naglo prekida dok Džek šeta grobljem i zapleti sahranjenih stapaju se u beskrajne priče o izgubljenim životima. Dok razmišlja o tim zapletima, Džek oseća kako mu trava prekriva lice.
– Mislim da je u tom trenutku Vitman otkrio zašto mu konvencionalni zapleti više ne služe za ono pisanje koje je smatrao da mora da postigne. Ovaj roman nam dopušta da iskusimo taj trenutak u procesu kada Vitman shvata da fikcija jednostavno više ne može da podrži onu vrstu kreativnog rada kojoj će posvetiti ostatak života – kaže Folsom.
Izvor: Blic
