Gavran i lisica - basna
Gubitak ovaj neka te ne peče,
Jer s malo sira pouku steče:
Laskavcu, pamti, puni se guša
od lude glave koja ga sluša!
Vetrić je pirkao blago preko njiva, bio je prijatan i sunčan dan. Raspoložen, gospodin gavran Gavra, otmeno odeven u crno i gord na svoj izgled, imao je danas razlog više za svoje raspoloženje: kotur sira dopao mu je kljuna, neprimećen ga dobavio na obližnjem salašu.
Izdašno je Gavrin sir rasprostirao svoj miomiris, lako je privukao braca-Liščevu osetljivu njušku, zaželeo je i braca da poruča sir. Prišao je drvetu na kome se Gavra šepurio, pa odozdo slatkim glasom progovorio:
- „Ooo!“ O, kako divno izgledate gospodin Gavro, prekrasno ste odeveni, to se zbilja retko viđa. Verujte, nisam dosad sreo nikog ko bi se sa vašom lepotom mogao meriti... Ne znam, samo, kakav vam je glas, možda nije u skladu sa tom divotom, ali ako jeste, – pričaću od danas svima da ste prvi među svim ptica kod nas!
Gospodin Gavri su te laskave reči silno godile, tako su lepo zvučale, tako ugodne uhu bile! A glas? Sad će on već zapevati nek se čuje nek se zna, videće braca-Lisac da je i glas gavranov ravan njegovoj lepoti:
- „Gra-graaaa!“ – kreštavo je odjeknulo preko njiva, a sir je – šta bi drugo? – iz kljuna je sir upao pravo u braca-Liščeve šape. Sad je braca postigao šta je hteo i posramljenom gavranu kazao:
Gubitak ovaj neka te ne peče,
Jer s malo sira pouku steče:
Laskavcu, pamti, puni se guša
od lude glave koja ga sluša!
Impulsportal
