Milosrđe (K.S. Luis)

Prirodna naklonost koju osećamo prema nekim ljudima olakšava nam da prema njima budemo milosrdni.

Prirodna naklonost koju osećamo prema nekim ljudima olakšava nam da prema njima budemo milosrdni.

Stoga je naša dužnost da ohrabrujemo u nama takva osećanja prema drugima, da nastojimo što više da nam se oni svide (isto kao što nam je ponekad dužnost da zavolimo vežbanje ili zdravu hranu), ne zato što je to samo po sebi milosrđe, već zato što nam to pomaže da postanemo milosrdni. S druge strane, potrebno je paziti da našu naklonost prema jednima drugi ne dožive kao da smo prema njima nemilosrdni ili nepošteni.

Ponekad se čak naša naklonost prema nekome sukobljava s milosrđem koje bismo morali pokazati prema toj istoj osobi. Tako, na primer, majka može preteranom privrženošću razmaziti svoje dete. Drugim rečima, ona će zadovoljiti svoje osećajne porive po cenu kasnije stvarne sreće svog deteta.

Mada bi trebalo u svakom slučaju slične prirodne osećaje ohrabrivati, bilo bi pogrešno pomisliti da ćemo postati milosrdni veštačkim podsticanjem takvih osećaja. Neki su ljudi po temperamentu hladni. To im, svakako, može biti nedostatak, ali to je toliki greh koliko i loše varenje. To, međutim, ne znači da oni nemaju izgleda da postanu milosrdni i da ne treba oko toga da se trude. Postoji za sve jednostavno pravilo. Nemojte gubiti vreme u razmišljanju da li volite svog bližnjeg ili ne, već se ponašajte tako kao da ga volite. Čim to pokušate, otkrićete tajnu: kad se prema nekom ponašamo kao da ga volimo, uskoro ćemo ga stvarno zavoleti.

Klajv Stejpls Luis (C.S. Lewis)

znakoviporedputa.com