Izložba povodom rođenja Šarlote Bronte: Istorija jedne porodice

Postavka ličnih predmeta, portreta i rukopisa ove čuvene engleske spisateljice bacila je novo svetlo na nesreću koja je pratila porodicu Bronte.

Obeležavajući 200 godina od rođenja najstarije sestre iz čuvene spisateljske porodice Bronte - Šarlote (21. april 1816. - 31. mart 1855. godine), Nacionalna galerija portreta u Londonu organizovala je postavku njenih ličnih predmeta, portreta i rukopisa. Među eksponatima, uz njene platnene cipele i čuvenu "malu knjigu", koju je kao devojčica pisala sa sestrama Emili i En, posebnu pažnju privlači i uljana slika, delo njihovog brata Branvela. Ovaj grupni portret, na kom su sve tri Bronteove, baca novo svetlo na nesreću koja je pratila ovu porodicu.

Nekoliko meseci pre nego što će se slika naći u postavci koja slavi Šarlotin jubilej, ispod stuba koji stoji između sestara, pronađen je i Branvelov autoportret. Pretpostavlja se da je, nakon što je uradio delo, brat sebe, iz razloga za koji ne postoji pisani trag, "pokrio". Bolji poznavaoci usuda kuće Bronte u ovom njegovom postupku mogu da naslute da iza toga stoji osećaj odgovornosti i neke vrste stida što je svojom nesrećom otežao živote njemu najbližih.

Obrazovan, kreativan, darovit za pisanje i slikanje, ali siromašnog porekla, Branvel se nesrećno zaljubio u majku svojih učenika, zbog čega je dobio otkaz. Razočaran, odao se piću i opijumu, a sestre su vodile brigu o njemu sve dok iscrpljen nije umro u agoniji.

Sva deca sveštenika Patrika Brontea, koji je početkom 19. veka imao parohiju u Havortu, u zapadnom Jorkširu, još od detinjstva su bila bolešljiva. Njih šestoro raslo je bez majke, a kao devojčice umrle su najstarije Marija i Elizabeta. Šarlota je tada preuzela brigu o Emili, En i bratu Branvelu. Međusobno veoma bliski i svi maštoviti, mališani Bronte smišljali su svoj svet igre i priča i stvorili u njemu celu jednu izmišljenu zemlju Angriju, kojom je vladao vojvoda Zamorna. Šarlota, koja je među svima imala i najviše obrazovanja, da bi pomogla porodici, počela je da radi kao guvernanta. Veoma brzo, međutim, odustaje od tog posla, u nameri da sa sestrama osnuje privatnu školu.

Da bi proširile svoja znanja, Šarlota, Emili i En odlaze u Brisel, gde ih podučava Konstantin Ežer. Tu su naučile francuski i nemački jezik, a bavile su se intenzivno i proučavanjem literature. Prema nekim biografima, Šarlota se zaljubljuje u oženjenog Ežera, što će inspirisati njene romane "Vilet" i "Profesor", koji je objavljen tek posle njene smrti.

Po povratku u Englesku, sestre objavljuju zajedničku zbirku pesama, pod muškim pseudonimima Kjurer, Elis i Ekšn Bel, pod kojima će sve tri poslati izdavačima svoje romane - Emili "Orkanske visove", En "Agnes Grej", a Šarlota "Džejn Ejr". Posle mnogobrojnih odbijanja, sva tri dela biće objavljena 1847. godine. Ali senka bolesti i smrti nadvija se ponovo nad kućom Bronte.

Posle Branvelove smrti, iscrpljena tugom, odbijajući lekarsku pomoć, umire Emili. Bilo joj je tek 30 godina. Za sobom je ostavila jedan nedovršeni rukopis, koji je Šarlota potom uništila da bi zaštitila sestrino delo od mogućih kontroverzi i dopisivanja. Ni pokušaj da morski vazduh povrati snagu teško bolesnoj En nije uspeo. U samo osam meseci, Šarlota će se suočiti sa još jednom smrću. Ostaje i bez svoje najmlađe sestre. En je umrla u 28. godini.

Uporedo sa velikim porodičnim gubitkom, iz Londona pristižu vesti o uspehu "Džejn Ejr", koja, današnjim jezikom govoreći, brzo postaje bestseler. Šarlota obilazi prestonicu, upoznaje velike pisce svog vremena, poput Vilijama Tekerija, ali vrlo brzo se vraća u Jorkšir ostarelom ocu.

Sedam godina udvaranja i odbijanja trebalo je nekadašnjem svešteničkom pomoćniku Arturu Nikolsu, koji je radio u parohiji Patrika Brontea, da ubedi Šarlotu da se uda za njega. Venčali su se 1854. godine, ali su u braku proveli samo godinu dana. Pokosila ju je tuberkuloza, dok je bila u prvim mesecima trudnoće. Imala je 39 godina. Kuća u kojoj su živele sestre Bronte danas je muzej koji obilaze poštovaoci iz celog sveta.

Pretnje tužbom

Na jednoj aukciji, pre nekoliko godina, pojavila su se pisma iz kojih se vidi da je Šarlota Bronte planirala da preradi neke odlomke "Džejn Ejr" zbog pretnji tužbom. Prema pismima koje je napisao unuk direktora škole "Lovud", u opisu škole koju pohađa Džejn Ejr i surovom odnosu prema devojkama, sveštenik Vilijam Karuso-Vilson, čija je učenica bila Šarlota Bronte, prepoznao je sebe.

''Pisao je Šarloti kako bi izrazio protest, a ona je napravila nacrt koji posedujem i u kojem je uklonila dobar deo onoga što je prethodno napisala o školi'', tvrdi unuk Vilijama Karusa-Vilsona u pismu iz 1912.

Šarlota Bronte nije unela izmene u knjigu, a direktor škole nije podneo tužbu protiv nje.

Nepoznati rukopisi

Jedan nepoznati rukopis, minijaturni časopis od 19 stranica, koji je Šarlota Bronte napisala sa 14 godina, našao se na aukciji kod "Sotbija". "Magazin za mlade muškarce, broj 2" nosi datum avgust 1830. i opisuje avanture junaka imaginarnog sveta Staklenog grada koji su Šarlota i njene sestre izmislile dok su odrastale. U njemu postoji čak odlomak koji podseća na scenu iz "Džejn Ejr", u kojoj Berta, Ročesterova luda supruga, podmeće požar u zamku. Pre nekoliko godina pronađeno je još jedno njeno nepoznato delo "Nezahvalnost", domaći zadatak koji je Šarloti dao njen belgijski učitelj Konstantin Ežer.

Izvor: BKTV News