Duško Radović: Zašto deca čačkaju nos

Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar. Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos!

Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu. Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno.
Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu. Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati. A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno.
Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako.

Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija. I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke.
Eto tako je bilo ono što mi znamo.
Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve.

Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban. Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu. Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: Klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta.
Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

Duško Radović