Duško Radović: Priča za Gordanin san

Oni će te moliti da se vratiš, ali kad dođe jutro - svi će pobeći.

Spavaj, Gordana. U tvoj mali san doći će jedan Čaralasten. Čaralasteni skaču noću bosi na jednoj nozi. Ovaj mali Čaralasten izgubio je čarapu kad je preskakao tvoj prozor. On će moliti da mu vratiš čarapu, i ti ćeš mu je vratiti, ali to neće biti njegova čarapa već tvoja. A ti ćeš obuti njegovu čarapu i onda ćeš početi da skačeš na jednoj nozi, kao pravi Čaralasten. Skakaćeš, skakaćeš cele noći i tako ćeš stići u čaralastensku zemlju, gde žive samo Čaralasteni. I ti ćeš onda postati njihova stestra. I moraćeš svakoga dana da im krpiš čarape, jer oni stalno skaču bosi na jednoj nozi i užasno cepaju svoje čarape. I ti ćeš okrpiti sto hiljada čaralastenskih parapa i ruke će te zaboleti. Molićeš ih da te puste kući, ali oni neće hteti.

A ti ih onda prevari. Kad ti donesu svoje pocepane čarape, ti viči: - Sve sestre imaju zlatne igle, samo ja nemam! Ako ti donesu zlatnu iglu, ti viči: - Sve sestre imaju srebrn konac, samo ja nemam! Ako oni donesu i srebrni konac, ti viči: - Sve sestre imaju naprstak da ih igla ne bode, samo ja nemam. Oni neće naći tvoj naprstak. I povešće te kući da ga sama pronađeš. A ti, kad uđeš u svoju sobu, brzo skini čaralastensku čarapu i obuj svoju. I više nećeš biti čaralastenska sestra.

Oni će te moliti da se vratiš, ali kad dođe jutro - svi će pobeći. Posle će dolaziti svake noći i donositi na prozor svoje pocepane čarape. Ti ih nekad okrpi, ali nemoj stalno. Ako su Čaralasteni, ne moraju toliko da skaču. Neka budu dobri...

Impulsportal