Bertolt Brecht: Kratka drama – Švejk u Drugom svetskom ratu
Desio se historijski susret između Švejka i Hitlera.
Dobri Hitlerov vojnik Švejk maršira neumorno ka uvijek jednako udaljenom, Staljingradu; u tom trenutku se kroz mećavu začu muzika i pojavi jedan upečatljiv lik: Adolf Hitler. Desio se historijski susret između Švejka i Hitlera.
HITLER: Stoj! Prijatelj ili neprijatelj?
ŠVEJK (salutira na uobičajen način): Haj’itler!
HITLER (kroz oluju): Šta? Ne razumem ni reči.
ŠVEJK (glasnije): Rekao sam haj’itler. Razumete li me sada?
HITLER: Da.
ŠVEJK: Huji s vetrom.
HITLER: Tačno. Čini se da je snežna oluja. Možete li me prepoznati?
ŠVEJK: Oprostite, to ne.
HITLER: Ja sam Firer
Švejk, koji je stajao podignute ruke, uplašeno podiže i ispruži idrugu, puštajući da mu puška ispadne, kao da se predaje.
ŠVEJK:Slavni Sveti Josipe!
HITLER:Mirno! Ko ste Vi?
ŠVEJK:Ja sam Švejk iz Buđejovica, gde Vltava menja tok. I požurio sam ovamo kako bih Vam pomogao doći do Staljingrada. Samo, molim Vas, recite mi jedno: gde se on nalazi?
HITLER:Kako da ja to, dovraga, znam?! Po ovim trulim boljševičkim saobraćajnim vezama! Ruta Rostov-Staljingradna karti, pravo, nije duža od mog malog prsta. Sada se ispostavlja da je ipak duža.Osim toga, i ove godine je zima nastupila prerano. Umesto petog novembra, čak trećeg, evo već drugu godinu. Ova zima je prava boljševička ratna varka.Trenutno, npr., više uopšte ne znam ni šta je napred, a šta nazad. Pošao sam od toga da jači pobeđuje.
ŠVEJK: I tako je i bilo.
Počeo je da cupka i da se udara rukama po telu, jer mu je strahovito hladno.
HITLER: Gospodine Švejk, ako Treći Rajh padne... Samo će prirodne nepogode biti krive za tu nesreću.
ŠVEJK:Da, čujem, zima i boljševici.
HITLER (sprema se da počne nadugo i naširoko):Istorija nas uči da je uvek bilo: ili istok ili zapad. Još za vreme Arminija, heruskog kneza...
ŠVEJK:Objasnite mi to radije usput, inače ćemo se ovde zalediti.
HITLER: Dobro. Onda napred.
ŠVEJK:Ali, kamo ću s Vama?
HITLER:Pokušajmo sa severom. Probijaju se nekoliko koraka prema severu.
ŠVEJK:Sneg je do preko vrata.
HITLER:Onda na jug.
Probijaju su nekoliko koraka prema jugu
ŠVEJK (staje, zviždi): Tamo su brda mrtvih.
HITLER:Onda ću se probiti na istok.
Probili se su nekoliko koraka prema istoku.
ŠVEJK (staje, zviždi): Tamo su Crveni
HITLER:Tačno.
ŠVEJK:A da idemo kući? To bi i imalo smisla.
HITLER: Tamo je moj nemački narod, tamo ne mogu.
Hitler korača brzo, u svim pravcima zaredom, Švejk ga svaki put vraća zviždukom
HITLER: Na istok. Na zapad. Na jug. Na sever.
ŠVEJK:Ne možete ostati ovde. A ne možete ni otići.
Hitlerove kretnje u svim pravcima postaju brže.
ŠVEJK (počinje da peva): Da, ne možeš nazad, a ni napred se ne može. Gore te čeka bankrot, a dolje si ogoljen do kože. Hladni istočni vetar te šiba, a tlo te peče. I priznam: sada me samo jedna briga obleće. Da l’ da te upucam odmah, da kasnije na te serem, il’ nešto treće.
Hitlerovi očajnički ispadi su se pretvorili u nekakav divlji ples.
Prevod: Jasmina Mršo
