Kleronacionalistička revolucija odavno je bacila pod noge antifašizam
Priredio: Pavle Radić
11. maja 2019
Evropa je obeležila – svako na svoj način – 9. maj, Dan pobede nad fašizmom i nacionalsocijalizmom i Dan Evrope. A šta je današnjoj materijalno i moralno urušenoj Srbiji Dan pobede i šta je za nju danas antifašizam? Dominantnoj politici, dominantnim elitama, medijima – Dan pobede je prazna ljuštura obesmišljena istorijskim revizionizmom koja se prigodičarski obeležava, a falš-antifašizam kleronacionalista nije ništa drugo do vulgarni kičeraj za samokićenje.
Antifašizam NOB-a, onaj sa kojim su se Srbija, srpski i pripadnici drugih naroda koji žive sa nama sa razlogom mogli ponositi, kleronacionalistička revolucija odavno je popljuvala i bacila pod noge. Kad se u poslednjih tridesetak godina ovde govori o antifašizmu, kao jelda neupitnoj nacionalnoj vrednosti – a govori se bestidno uprkos neokajanim gadostima i zločinima iz nedavnih ratova – onda se doprinos Srbije i Srba svetskoj pobedi dobra nad zlom pripisuje (čast marginalizovanim izuzecima) dvoma, je li, antifašističkim pokretima – četničkom i partizanskom. Prednost i počast daju se jelda patriotizmu i slobodarstvu četnika i Draži Mihailoviću. „Novoistoričari“ tvrde – što se odomaćilo u udžbenicima, školskim i univerzitetskim programima – da su baš oni tokom Drugog svetskog rata pronosili tradiciju srpskog slobodarstva. Ne zaboravljaju ni, kažu svesnu nacionalnu žrtvu Milana Nedića a bogami ni rodoljuba i slobodara nikolajvelimirovićevskog kova Dimitrija Ljotića. Na to je u zadnjih tridesetak godina srozan antifašizam kleronacionalističke Srbije i još više njezine BH ispostave Republike Srpske.
Kad se prezreni partizani ipak nerado spomenu – i uz najveće napore „novoistoričara“ nemoguće ih je ignorisati, ako ni zbog čeg drugog onda zbog sveta koji se čudom čudi naopakom poslu naših šibicara – njihov se antifašizam vezuje za antisrpsko komunističko mračnjaštvo, jelda Kominternu, nacionalno odrodništvo, povezanost sa pritvornim hrvatstvom, špekulantima Slovencima i ostalim, je li, nezahvalnim narodima bivše Jugoslavije koji su nam posle ukidanja komunističke diktature i titoizma odmah zabili nož u leđa, pa se sa avetima komunističkog antisrpstva i lažne braće iz bivše države i danas borimo i jelda napravdiboga stradamo. Tako se danas u Srbiji (opet čast izuzecima), i još više u njezinoj BH ispostavi, govori o antifašizmu NOR-a i partizana, pravom antifašizmu utemljenom na solidarnosti i bratstvu među ljudima i narodima, na internacionalizmu, na univerzalnoj, a ne usko nacionalnoj i usko verskoj emancipaciji i slobodi.
Četnici i nemački nacisti u zagrljaju
Oba naša javna medijska servisa, RTS i RTV, nisu propustila priliku da javnosti uživo prenose vojnu paradu sa Crvenog trga. Bajagi hrlimo u Evropsku uniju, a uz ushićene komentatore udvornički prenosimo Putinovu instrumentalizovanu paradu sa Crvenog trga kojom jača militarizam sve zatvorenije Rusije i svoj kult. Čast i slava herojstvu svih pobednika nad fašizmom i nacionalsocijalizmom – dakako i Crvenoj armiji i narodima ne samo Rusije nego čitavog bivšeg Sovjetskog saveza, koji su u pobedi nad zlom podneli ogromne žrtve – ali se ničija instrumentalizacija nacionalnog herojstva i komemoriranje žrtava ne mogu koristiti za stvaranje novih kulta ličnosti. Ili mogu? U demokratskom delu Evrope Dan pobede se obeležava dostojanstveno, sa merom, bez militarizma.
Sa danom zakašnjenja (vođa je bio zauzet, njemu sve mora biti podređeno) i kod nas je u Nišu vojno-policijskom paradom obeležena naša ljuštura bez sadržaja – Dan pobede. Pompezno nazvana Odbrana slobode – iako smo poslednjih tridesetak godina isključivo mi ugrožavali slobodu drugih, onih koji nisu pristajali na Miloševićeve i diktate njegovih naslednika – parada je svetu, odnosno ciljanim susedima, pokazala vojsku i naoružanje spremno da se suprotstavi svakom ko bi se usudio da nas ugrozi. Na kraju parade, vođa koji živi za svoj kult za zblanut lakovernih reče – citirajući jednu pametnu među kako naglasi mnoštvom loših Titovih poruka: “Broz je u jednoj rečenici bio upravu. Živimo i radimo kao da će biti 1.000 godina mira, a spremamo se kao da će sutra biti rat”. Ma hajde!
Mediji izveštavaju da su radnici ne samo niških javnih i komunalnih preduzeća organizovano, jelda dobrovoljno, dovedeni da bi prisutnih bilo više na paradi po onoj narodnoj – sipaj Mile vode da je više čorbe (nije reč o banjalučkom Miletu koji je sa svojom svitom dakako sedio uz vođu, nego nekom narodnom Miletu iz anegdota). Koliko nas je bljutava niška čorba namenjena za jačanje kulta vođe i njegovih poslušnika koštala, bog sveti zna. Niko se ne usudi da pita dok se vojska osipa, jer je napuštaju najsposobniji ne samo zbog materijalnih nego i zbog more drugih problema. Kako i ne bi kad je na mestu ministra odbrane – notorni Vulin!
