Američke tajne službe su, nadziranjem privatnih podataka, povredile „bitan sadržaj temeljnog prava na poštovanje privatnog života .“ Ova presuda Suda pravde Evropske unije doneta 6. oktobra 2015. predstavlja preokret kada pod pritiskom industrija, vlast najednom postaje zabrinuta za regulaciju digitalnog kapitalizma.
Ilustracija Danieal Canogar – "Nered, n°32
U istoriji digitalne ekonomije, 2013. godina je verovatno ostala u sećanju kao prekretnica. Internet se posmatrao kao džungla u kojoj dominira nekoliko velikih zverki, ali gde postoje takođe i velika prostranstva slobode. Niz otkrića razrušio je ove iluzije: država koja masovno špijunira građane (posebno otkrićima Edvarda Snoudena), multinacionalne kompanije koje prikupljaju privatne podatke, mastodonti iz Silikonske doline koji izbegavaju poreze, uništena radna mesta koja smenjuju algoritmi. Na internet se od tada manje gleda kao na univezum, a više tehnoliberalni oblik savremenog kapitalizma.
Prekomerna moć „GAFA“ kompanija (Google, Amazon, Facebook, Apple), ali i Uber-a i Airbnb-a izaziva opravdanu lavinu kritike. Nju međutim ne podstiče isključivo bes korisnika i mobilizacija progresivnih organizacija. Rukovodioci tradicionalne industrije i njihove političke pristalice se udružuju u neku vrstu opozicije. Naslednici klasičnog protiv digitalnog kapitalizma – rascep koji podseća na sukobe XIX veka između dve frakcije aristokratskog reda: Burbona iz perioda Restauracije, konzervativaca i legitimista, sa orleanistima, liberalnim i otvorenijim prema poslovnom svetu.
Francuski ministar ekonomije, Emanuel Makron, pripada ovoj drugoj kategoriji. On smatra da „bi bila velika greška zaštiti postojeće kompanije i radna mesta.“Predlog je izneo pred auditorijumom koji se okupio povodom start-up-a, na međunarodnoj konferenciji „Le Web“, decembra 2014. u Parizu, te je kao pravi naslednik Fransoa Guizoa (ministra Luja-Filipa) inspirativno saopštio: „Budite efikasniji i obogatite se“, pre nego što će publici dati svoju adresu...Gmail(Google).
Građanin Kejn je našao svog učitelja
Iako su različiti sukobi sa multinacionalnim veb kompanijama prolazili kroz evropsku vladu, ton rasprave je postao ozbiljniji 2013. kada je započela debata o izbegavanju poreza, što je bila praksa ovih kompanija, te njihovo učešće u špijunažama rukovodilaca i insitucija, koje je predvodila američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA). Kako upravo ovi giganti poseduju ključeve za ulazak na vrata veba, oni i diktiraju uslove svoje trgovine, lukavo prikupljajući lične podatke,dok istovremeno štede na distribuciji plodova svog rada. Prema finansijskim izveštajima, Google, koji povlači više od 1.7 milijardi evra sa računa u Francuskoj, nije platio više od 5 miliona evra poreza 2014, odnosno7.7 miliona 2013. Iste godine, Facebook je platio 240 000 evra na ime posla koji je procenjen na 200 miliona evra u Francuskoj.
Iako je u Velikoj Britaniji Dejvid Kameron decembra 2014. uveo „porez na preusmereni profit“ od 25% koji se pre svega odnosi na Google, francuska vlada i dalje čeka na Oranizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OCDE) za predloge fiskalne harmonizacije nastavljajući da opravdava svoju neaktivnost. „Ceo svet je svestan da postoji problem, ali ne pronalazimo rešenje zato što je čitava stvar veoma kompleksna“, žali se ministarka kulture, Fler Pelren, u govoru pred Udruženjem novinara, 8. jula 2015, nakon što je pokušala da uvede porez na propusni opseg (količinu prenosa informacija) kako bi iz tog fonda finansirali kulturnu izvrsnost.
Vodeće kompanije digitalnog doba se ne zadovoljavaju samo izbegavanjem poreza. One polako nagrizaju postojeće ekonomsko tkivo i umesto njega pletu ekosistem koji je zavistan od njih. Ova „uberizacija“ koja nosi ime kalifornijskog preduzeća koje pojedincima predlaže da postanu šoferi (1), proizvodi otpor ugroženih sektora. Posebno među medijima, gde oligopoli koji propadaju sada mole za konkurenciju.Ujedinjeni u okviru Projekta Otvorenog Interneta (OIP) nemački Aksel Springer (Bild, Die Welt, Seloger.com, Aufeminin.com) ili francuski Lagarder Aktiv (Europe 1, Paris Match, Leguide.com) optužuju Google za antikonkurentske prakse, uz 30 drugih optužbi. Sledeći istragu koju je 2010. pokrenula Evropska komisija protiv zloupotrebe dominantne pozicije na tržištu, ova francusko-nemačka grupa za lobiranje podnela je tužbu u maju 2014. zato što je pretraživač davao prednost sopstvenom sadržaju nauštrb konkurentskog. Prema OIP-u ovaj favorizam nema ekvivalenta u fizičkom svetu, sem ako ne zamislimo jednu veliku prodavnicu koja svoje najvidljivije rafove čuva za sopstvene artikle.
„U Nemačkoj, ukoliko unesete imena dva grada između kojih želite da putujete, Google Maps se pojavljuje na vrhu pretrage“, protestuje Krištof Kese, izvršni potpredsednik Aksel Springera u maju 2014. Na isti način (...), kada tražite rok grupu, YouTube {vlasništvo Google-a} automatski izlazi na čelo pretrage.“ Google je od nedavno prisutan u geolokalizaciji puteva (Waze), razvija osiguranje (Compare Auto Insurance), optičko vlakno (Fiber), automobilizam (Car), zdravstvenu negu, te umreženo domaćinstvo (Nest). Njihovo odeljenje „shopping“ omogućava poređenje cena među proizvodima i, na taj način, usmerava odluke o kupovini. Da bi skrenulo pažnju sa svemoći koju poseduje preduzeće je svoje nove aktivnosti kamufliralo sakrivajući ih pod novo ime – „Alphabet“.
Da li treba da, kao Financial Times, pokušamo da nađemo vezu između tužbe koju je podnela grupacija Springer po dolasku Žan-Klod Junkera na čelo Evropske komisije i rezultata istraživanja za zloupotrebu dominantne pozicije, prošlog aprila, koju je sprovela ta ista komisija (2)? Procedura se odužila na pet godina. Sa dolaskom nove Komisije, novembra 2014, i nominacijom Margarete Vestager iz Danske na mesto komesarke za zaštitu konkurencije, stvari su se ubrzale. Od aprila 2015. Brisel je formalno optužio poređenje cena koje sprovodi Google za antikonkurentske prakse i proširio svoje istrage na druge servise, proizvodeći entuzijazam Evropskog parlamenta i nemačkog ministra ekonomije, Zigmara Gabrijela.
Evropska komesarka za informaciono društvo, Neli Kros, 2014. je organizovala još jedan simpozijum o digitalnoj ekonomiji sa izvršnim direktorom Google-a kao počasnom zvanicom, dok je tadašnji komesar za zaštitu konkurencije, Hoakin Almunia, hteo da nametne veoma povoljan ugovor za informacionog giganta. Mobilizacija evropskog lobija medijskih i telekomunikacionih preduzeća je nesumnjivo doprinela ovom preokretu.
Štaviše, čelična ruka pokreće transatlantsku konfrontaciju.„Mi smo posedovali internet. Naše kompanije su ga stvorile, razvile, usavršile na način na koji {konkurencija} ne može odgovoriti. I često se ispostavlja da su principijelni stavovi samo odbrana određenih komercijalnih interesa“, rekao je Barak Obama na stranici Re/code 16. februara 2015, malo nakon glasanja, u novembru 2014. povodom neobavezujućeg predloga Evropskog parlamenta koji je tražio rascep Google-a. Ova snažna podrška kompaniji koja je finansijki podržala njegovu kampanju (treći najveći donator u predsedničkoj kampanji 2012. sa donacijom od 804 000 dolara {3}), te sarađivala sa NSA-om u sferi prisluškivanja koju je otkrio Edvard Snouden, uticala je na pregovore trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih država.
Američki predsednik je svestan da se „GAFA“ u Evropi suočava sa koalicijom industrijskih interesa. U Francuskoj, Stefan Rišar, generalni direktor Orange-a (francuska telekomunikaciona kompanija, prim.prev.), govori o „povratku američkog imperijalizma i kolonijalizma u digitalnoj sferi (4)“ – iako izostavlja da pomene da je Orange izložen sličnim optužbama u Africi. Evropski operateri strahuju od fiksne cene protoka, imajući u vidu da princip neutralnosti interneta u Francuskoj odnedavno dozvoljava američkim platformama kao što su Youtube i Netflix da profitiraju od mrežnih infrastruktura (4G, optička vlakna...) za brzi protok za puštanje njihovih videa, a čijem održavanju ne doprinose.
„Gašenje moramo uzeti u obzir“
„Plašimo se Google-a, piše 2014. Matias Dofner, vlasnik grupe Aksel Springer. Ja moram reći jasno i iskreno zato što će se retko ko od mojih kolega usuditi (5).“ Kao što on gospodari pretragama na internetu, oprema tri četvrtine smartfona svojim operativnim sistemom, Android, poseduje prvi pretraživač na svetu i najkorišćeniji servis za elektronsku poštu, Gmail, div koga su osnovali Leri Pejdž i Sergej Brin podstiče rastuće nepoverenje. U Nemačkoj su i titani automobilske industrije uznemireni. Nedavno je formiran i konzorcijum proizvođača Mercedesa, Audija i BMW-a, kako bi se oduprli GoogleMaps-u na taj način što od Nokia-e potražuju navigacioni servis Here, kako bi održali kontrolu nad navigacionim informacijama. Mogu da računaju na podršku Zigmara Gabrijela.
Za nemačkog ministra ekonomije, bitka protiv grupacija iz Silikonske doline uključuje „budućnost demokratije u digitalnoj eri“ kao i „emancipaciju, participaciju i autodeterminaciju 500 miliona osoba u Evropi“ (6). Lider socijal-demokrata ne isključuje mogućnost „konačnog obračuna“, gašenje Google-a, kako bi se sprečio da „sistematski izbaci svoju konkurenciju“. On se pridružuje svom kolegi Heiko Masu, ministru pravde, koji kaže da ukoliko smo pokazali da Google zloupotrebljava svoju dominantnu poziciju „gašenje mora biti uzeto u obzir“ (7).
Google je ipak daleko od pretnje kakva je pre jednog veka uništila Standard Oil, ili američki telekomunikacioni servis AT&T. Izgleda da je Evropska komisija koju predvodi Junker odlučna da prevaziđe pravila „jedinstvenog digitalnog tržišta“. Međutim, prema jednom od portparola, regulacija EU bi upravo trebalo da olakša „pristup ne-evropskih kompanija jedinstvenom tržištu. U interesu je {američkih kompanija} da ta pravila budu uniformna (8).” Rukovodioci Google-a su shvatili da im je potrebno ozbiljno lobiranje. Tokom prve polovine 2015. godine, ojačani sa 3.5 miliona evra i dvadesetdevet sastanaka sa komesarima, kompanija je ostvarila najznačajniji uticaj na Briselsku vlast.
(1) Jevgenij Morozov, „Kako se odupreti „uberizaciji“ sveta“, Le Monde diplomatique – srpsko izdanje, oktobar 2015.
(2) „The political storm over the Googleplex”, Financial Times, London, 28. april 2015.
(3) Prema podacima federalne izborne komisije, kako je navedeno na stranici www.opensecrets.org
(4) „Le patron d’Orange fustige les déclarationsd’Obama sur Internet”, Les Echos, Pariz, 17. februar2015.
(5) „Why we fear Google”, Frankfurter AllgemeineZeitung, Frankfurt, 17. april 2014.
(6) „Political consequences of the Google debate”,Faz.net, 20. maj 2014.
(7) Frankfurter Allgemeine Zeitung, 27. jun 2014.
(8) „Obama attacks Europe over tech protectionismagainst Google”, Financial Times, 16. februar 2015.
