U Srbiji stupa na snagu zabrana uzgoja životinja radi krzna
Danas, 1. januara 2019. godine, zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna stupa na snagu.
Ovaj čin pozdravila su mnoga udruženja za zaštitu životinja, ali i mnogi ljubitelji životinja i prirode širom sveta.
Udurženje Sloboda za životinje saopštilo je jutros da je pored tradicionalnog dočeka Nove kalendarske godine, Srbija u 2019. godinu ušla sa jednom ogromnom pobedom i jednim velikim razlogom za slavlje.
„Nakon deset godina čekanja, konačno je i u Srbiji stupila na snagu zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Ova zabrana inicirana je Zakonom o dobrobiti životinja još 2009. godine čime je zabranjeno „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože“ što je većina građana pozdravila, uz podršku udruženja koja su brojnim kampanjama i javnim akcijama radila na tome da i Srbija bude zemlja u kojoj životinje neće biti ubijane radi krzna“, navodi se u saopštenju.
Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje, 5. maja ove godine, intenziviralo je kampanju Za Srbiju bez krzna sa ciljem da se građani edukuju i informišu, kao i da se skrene pažnja nadležnima na važnost postojanja i primene ovakve zabrane.
„Smatramo da je primena zabrane uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna veliki korak napred u oblasti prava životinja, čije je unapređenje tendencija 21. veka. Ovo je velika i veoma značajna pobeda za našu zemlju, dobijamo čestitke iz svih krajeva sveta“, kažu iz udruženja Sloboda za životinje.
Od danas sve preostale farme krznašica u Srbiji postaju ilegalne, a kazne za nepoštovanje zabrane iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Činčile su jedina vrsta koja se u Srbiji uzgajala radi dobijanja krzna, a godišnje je ubijano više od 12.000 ovih malih i nevinih životinja. Većina uzgajivača je tokom prelaznog perioda zatvorila svoje farme i preorijentisala se na druge privredne grane, i tako u potpunosti ispoštovala Zakon odobrobiti životinja.
Međutim, nekolicina preostalih uzgajivača pokušavala je da sruši zakonsku zabranu, s ciljem da se otvore farme kuna koje bi u Srbiju dolazile iz zemalja koje su svoj zakon ispoštovale, a uzgoj krznašica zabranile.
U Evropi zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna primjenjuje se u Velikoj Britaniji, Austriji, Makedoniji, Sloveniji, Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu.
Propisane zabrane s prelaznim periodima koji su u toku postoje u Holandiji, Češkoj, Norveškoj, Danskoj. U Španiji je zabranjeno otvaranje farmi krznašica iz ekoloških razloga.
Švajcarska nema formalnu zabranu, ali jako strogi propisi držanja životinja za potrebe dobijanja krzna ne dozvoljavaju uzgoj.
