Шта посете људи чине антарктичким птицама?
Фото: Wikipedia
Све учесталије посете туриста и научника имају велике последице по становнике овог леденог континента, код којих су пронађени патогени карактеристични за људе
Текст: Ивана Николић
Јесте ли икада чули за повратну зоонозу, односно reverse zoonosis? Уколико имате, рецимо, мачку, и уколико сте јој некада пренели вирус, онда знате о чему је реч: о званичном термину за преношење болести са човека на животињу. Као што можете мачки да пренесете грип, тако можете и запаљење плућа на шимпанзу или туберкулозу на птицу. Постоји, наравно, и обрнут смер – па је тако листа болести које животиње могу да пренесу на људе прилично дуга.
За разлику од те, листа болести које искључиво прелазе са људи на животиње је далеко мања – грипови и заушке. Неки патогени, попут салмонеле и кампилобактерије, прелазе са људи на животиње и обрнуто, али су неки патогени карактеристични искључиво за људе и једноставном анализом крви може да се утврди одакле потичу.
Тако повратна зооноза дефинитивно није ништа ново или чудно, али оно што је научнике и истраживаче запрепастило јесте проналазак патогена који су карактеристични за људски организам на једином континенту на коме га досада није било – на Антарктику. Птице и животиње које живе на далеким и изолованим местима све више и чешће долазе у контакт са људима због истраживачких центара и туризма.
Ови патогени, пронађени у измету пингвина и других птица са најјужнијег континента, први пут показују да чак и животиње на овој изолованој, далекој и залеђеној копненој маси могу да „покупе“ вирус од туриста или научника. Истраживачи који су их анализирали и установили патогене, упозоравају да овај вид преношења инфекције може да има разарајуће последице по антарктичке колоније птица, укључујући и колапс популације, па и изумирање.
Микробиолог Марта Серда-Куељар из Центра за проучавање здравља животиња у Барселони, која је била део тима, одувек је била скептична када је реч о мејнстрим научној идеји о непостојању reverse zoonosis-а на Антарктику. Тако је тим предвођен управо њом покупио фекалне узорке од 666 одраслих птица различитих врста широм Антарктичког океана, укључујући пингвине и жутокљуне албатросе. Како су се плашили да би измет – који је већ на земљи – могао да буде контаминиран, научници су га узимали директно са птица, што се показало као незогдан посао јер је подразумевао хватање и њихово чишћење стерилним тампонима.
„Пингвини су веома јаки… а поморници веома лукави“, каже Хакоб Гонсалес-Солис, еволуциони и еколошки биолог са Универзитета у Барселони, који је такође био у тиму.
„Уколико не ухватиш поморника већ у првом покушају, више те никада неће пустити да му се приближиш“, додаје Гонсалес-Солис.
Тим је узорке скупљао на четири локације, од 2008. до 2011. Из тих узорака научници су изоловали и идентификовали бактеријске врсте и анализирали да ли оригинално потичу од људи или животиња. Тако су установили да неке од бактерија које су пронашли у измету, попут Campylobacter jejuni, која узрокује тровање храном, потиче из људског организма, што сугерише да људи могу да пренесу своје бактерија на локалне морске птице Антарктика. Овај закључак даље потврђују салмонела и компилобактерије, пронађене на све четири локације, каже Серда-Куељар.
Гонсалес-Солис предвиђа да, иако салмонела и кампилобактерија не убију све инфициране животиње, патеогени би ипак могли да имају опасне последице по антарктичке колоније птица, јер је ово први пут да се са њима суочавају.
Стога аутори студије кажу да владе и научне организације морају да ураде више како би спречиле или смањиле људски утицај на Антарктику. Једна од мера била би и обавеза да се људски измет односи са континента.
