Nema političke volje u BiH da se ide u dekarbonizaciju
Foto: Shutterstock
BiH bi uskoro mogla da bude suočena sa ekonomskom katastrofom ako ne počne da sprovodi reforme za pripremu CBAM. CBAM mehanizam omogućava da se spreči nesmetani uvoz konkurentnih proizvoda iz trećih zemalja na unutrašnje tržište EU.
Bosna i Hercegovina bi uskoro mogla da bude suočena s ekonomskom katastrofom, ako ne počne da sprovodi reforme za pripremu – Mehanizma prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), nove evropske šeme koja će početi sa punom primenom 2026. godine.
Poskupljenje proizvodnje EU
U sklopu mera za dekarbonizaciju svoje industrije EU je poskupela proizvodnju i time svoje proizvode učinila nekonkurentnijim na svetskom tržištu. S obzirom na to da je suočena s nelojalnom konkurencijom iz zemalja koje koriste jeftinu, ali prljavu tehnologiju, EU je pre nekoliko godina najavila da će zemlje koje žele da izvoze svoje proizvode u EU od 2026. godine morati da plaćaju jednu vrstu penala ako su proizvedeni kroz procese intenzivnog emitovanja gasova sa efektom staklene bašte koji doprinose klimatskim promenama. U prvoj fazi nova šema će se odnositi na proizvode od čelika, cement, aluminijum, đuvrivo, električnu energiju i vodonik.
BiH nije uradila mnogo
Iako je manje-više jasno da BiH nije uradila mnogo da se pripremi za novu fazu, sada je eksplicitno Luiđi Soreka, ambasador EU u BiH, rekao da je BiH suočena sa ozbiljnim sankcijama u oblasti energetike, a posledice za građane bi mogle biti ozbiljne.
On je u intervjuu „Nezavisnim“ upozorio da bi Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa odmah trebalo da počne da radi na ovom problemu. Ministarstvo, inače, vrlo retko odgovara na dopise koje im mediji upućuju.
S obzirom na to da bi ovaj mehanizam ozbiljno mogao da pogodi proizvođače električne energije koji u većoj meri koriste prljave i zastarele termocentrale, a koji izvoze električnu energiju u EU, Soreka je rekao da postoji mogućnost da se primena mehanizma za ovaj sektor odgodi do 2030, ako se preduzmu neophodne reforme. Jedna od mera je, kako je rekao, usvajanje sistema trgovine emisijama. Taj sistem bi BiH omogućio da prati trendove štetnih emisija, čime bi sama bila u stanju da prikuplja sredstva prikupljena od penala, pa bi taj novac ostao u BiH kada počne naplata, odnosno EU ne bi naplaćivala ono što BiH već naplaćuje. Ukoliko sistema ne bude, osim što će trpeti privreda BiH, novac će prikupljati EU, a BiH neće ostati ništa.
Napredak u oblasti električne energije
„Ostali preduslovi da BiH dobije izuzeće za električnu energiju do 2030. su usvajanje zakona o električnoj energiji i prirodnom gasu, postizanje sporazuma sa EU o primeni zakona EU u oblasti električne energije i implementacija osnovnih odredbi EU propisa za tržišta električne energije“, rekao nam je Soreka.
U oblasti električne energije ostvaren određen napredak je jer su počele primene neke od evropskih odredbi, poput koraka ka odvajanju proizvođača od distributera, uvođenja tržišnih mehanizama za trgovinu električnom energijom i sličnih mera. Iako je dosta posla još ostalo, najveći kamen spoticanja je zakon o gasu, jer ne postoji saglasnost između entiteta o tome kako bi se ova oblast regulisala.
Nema političke volje
Mirza Kušljugić, ekspert za energetiku, ocenjuje za „Nezavisne“ da BiH nije spremna za ovaj mehanizam jer nema političke volje da se ide u smeru dekarbonizacije, te da njenu ekonomiju čeka „sumorni scenario“.
„Realno, mi nemamo šanse da ispunimo uslove ni za izuzeće za električnu energiju do 2030, ni za uvođenje sistema utvrđivanja CO2 ni u obliku taksi ni u obliku sistema trgovanja emisijama. Ako situacija ostane kao do sada i mehanizam počne s primenom, prvi na udaru će biti izvoznici električne energije“, smatra on i dodaje da su sledeće na udaru ostale industrije koje su navedene kao predmet ovog mehanizma. Kušljugić ističe da bi u BiH u nekim idealizovanim političkim okolnostima postojala iskrena volja da se krene u proces dekarbonizacije industrije, saobraćaja, grejanja i društva u celini.
„Ako idemo u taj proces, to znači donošenje zakona o klimi, koji postaje zakonska obaveza. U okviru zakona bi se razradio mehanizam za naplaćivanje CO2. Svi ti zakoni su pripremljeni, ali nema političke volje da se oni donesu“, ističe Kušljugić.
Finansijski mehanizmi
Inače, EU je u proteklih deset godina pripremila više finansijskih mehanizama, koji uključuju i grantove, kako bi BiH prilagodila svoju industriju novim globalnim trendovima. Tako je, na primer, 2020. pokrenula Zelenu agendu za zapadni Balkan i Ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkan vredan devet milijardi evra direktno iz EU i dodatnih 20 milijardi iz javno privatnih partnerstava.
Osim ovih programa, EU ima i Investicioni okvir za zapadni Balkan s milijardama evra na raspolaganju za projekte i za zelenu tranziciju, kao i program Energetske zajednice za zapadni Balkan koji ima direktne mehanizme za pomoć i podršku regionu u oblasti energetike.
Nedavno je u okviru Berlinskog procesa EU stavila na raspolaganje i milijardu evra za energetske projekte, od čega bi polovina bila iskorištena za izgradnju novih energetskih kapaciteta, a polovina za ublažavanje posljedica poskupljenja energenata. Najnoviji program je Plan rasta za zapadni Balkan, ali BiH je zbog unutrašnjih svađa propustila priliku da do sada dobije 70 miliona evra iz prve tranše.
