Dekomisija Fukušime Daiči: Sledite novac
Tri od (šest) nuklearnih jezgara u Fukušimi Daiči su u direktnom kontaktu sa podzemnim vodama. Dizajneri i inženjeri nuklearne energije nikada nisu predvideli takvu mogućnost.
Autor:Arnie Gundersen
Produkcija: Fairewinds Energy Education
Prevod:Sabo Tabi
Prava ljudska i ekološka cena ove katastrofe nuklearne energije se ne objavljuje i o njoj se ne diskutuje.
Da li je topljenje jezgara nuklearnih reaktora u Fukušimi Daiči gotovo? Odgovor je: ne. U najnovijem videu Fairewindsa, glavni inžinjer i ekspert za nuklearnu energiju, Arni Gundersen (Arnie Gundersen) obaveštava gledaoce o onome što se dešava na licu mesta japanske nukelarne katastrofe, u Fukušimi Daiči. Dok japanska vlada i vlasnik elektrane „Tokijska eleketroenergetska kompanija“ (Tepko) insitiraju na brzoj dekomisiji i uklanjanju posledica ove katastrofe koju je izazvao ljudski faktor, štampa i naučnici treba da postave sledeće pitanje: „Zašto ukrajinska vlada čeka najmanje 100 godina da bi pokušala sa dekomisijom Černobila, dok japanska vlada i Tepko tvrde da će dekomisija i uklanjanjae Fukušime Daiči biti obavljena tokom narednih 20 godina?“
Kao i mnoge druge kontroverze vezane za „veliku vladu“ i krupan biznis, odgovor nema nikakve veze sa naukom, i i te kako ima veze sa politikom i novcem. Da biste shvatili šta se dešava sa Fukušimom Daiči, treba slediti novac.
* * *
Zdravo, ja sam Arni Gundersen iz „Fairewinds Energy Education“. Svake nedelje dobijamo imejlove i telefonske pozive sa pitanjima poput:
Da li je gotovo sa topljenjem jezgara nuklearnih reaktora u Fukušimi Daiči?
Da li su problemi rešeni?
Da li i dalje treba da brinemo?
Odgovori su: ne, ova katastrofa nije gotova; ne, problemi nisu rešeni; i da, mi treba i dalje da budemo zabrinuti.
Dozvolite mi da vam kažem zašto.
Tri od (šest) nuklearnih jezgara u Fukušimi Daiči su u direktnom kontaktu sa podzemnim vodama. Dizajneri i inženjeri nuklearne energije nikada nisu predvideli takvu mogućnost.
Nuklearni reaktori se nikada u potpunosti ne gase. Nakon što se atom uranijuma podeli da bi kreirao energiju, radioaktivni krš koji ostane nakon toga ostaje fizički vreo još oko 5 godina. Tako da kada su zemljotres i cunami uništili sisteme za hlađenje u Fukušimi, sačma nuklearnog goriva koja se obično nalazi u obešenim gorivnim šipkama se istopila i završila na dnu [suda] nuklearnog reaktora [koji je] debljine 8 inča (20cm). Čelik iz reaktora se takođe istopio, što se naziva „melt-through“ (iliti topljenje kroz, dok je „melt-down“ topljenje jezgra, prim. prev.), ostavljajući užareno nuklearno jezgro da leži na podu betonskog kontejnmenta debljine 4 stope (120 cm) (reaktorski sud se nalazi u kontejnmentu, ojačanoj čeličnoj ili olovnoj struturi koja bi trebalo da spreči curenje radioaktivne pare ili gasa, prim. prev.). Jedinice 1, 2 i 3 nuklearne elektrane Fukušima Daiči su uništene unutrašnjom vrelinom i radijacijom, što je omogućilo formiranje rupa i pukotina.
Da li je nuklearno gorivo takođe istopilo i prošlo kroz beton?
Mi zasigurno znamo da su kontejnmenti Fukušime Daiči puni rupa koje omogućavaju podzemnim vodama da ostvare direktan kontakt sa svim nuklearnim jezgrima. Bilo da se nuklearno gorivo istopilo i prošlo kroz beton ili ne to za životnu sredinu ili ljude iz Fukušime nije važno.
Nažalost, ova podzemna voda još uvek curi unutra i izvan [kontejnmenta], i to barem 300 tona dnevno. Hajde da taj broj stavimo u perspektivu.
1. Na ovoj slici je cisterna.
2. Svaki kamion cisterna nosi 5.000 galona vode, što je jednako 40.000 funti ili 20 tona.
3. Da biste imali predstavu koliko je 300 tona radioaktivne vode, zamislite da napunite 15 kamiona cisterni sa radioaktivnom vodom svakog dana.
4. Sada se setite da je prošlo više od 1.500 dana od kako se desilo katastrofalno trostruko topljenje nuklearnih jezgara u Fukušimi Daiči i pomnožite to sa 15 svakodnevno napunjenih cisterni. Dakle, ekvivalent 23.000 cisterni radioaktivne vode je već iscureo u Tihi Okean.
5.Još gore, tome se ne nazire kraj.
Tokom prvog meseca nakon katastrofe u Fukušimi, Fairewinds su rekli da je izuzetno važno da Tepko zaustavi doticanje vode u postrojenja da bi se sprečilo ozbiljno zagađenje podzemnih voda.
1. Zamislite prepunu kadu iz koje preliva voda.
2. Tokom protekle četiri godine, umesto zaustavljanja dotoka vode u postrojenje, Tepko samo nastavjla da dodoaje dodatne kade za prikupljanje vode koja preliva.
3. Pravo rešenje je da se zavrne slavina! Da se zaustavi tok podzemne vode.
4. Kao što su Fairewonds predvideli, ledeni zid je bio potpuni neuspeh.
5. Eksperti za podzemne vode širom sveta su kontaktirali Fairewinds mnogo puta da bi diskutovali o svojim dokazanim metodama i tehnologijama koje bi zaustavile dotok vode u postrojenja Fukušime Daiči, ali Tepko i japanska vlada su nastavili da ignorišu eksperte u ovim tehnologijama.
6. Postoje načini da se zaustavi podzemna voda. Tepko jednostavno neće da sluša.
Gledaoci i dalje pitaju Fairewinds o razlici između topljenja jezgra u Černobilu u Ukrajini i trostrukom topljenju jezgara u Fukušimi Daiči u Japanu. Glavna razlika je što nuklearna jezgra u Černobilu nikada nisu došla u kontakt sa podzemnom vodom. Evo slike jezgra, snimljene 1987, godinu dana nakon černobilske katastrofe. Zove se slonova noga.
Čak i danas, gotovo trideset godina kasnije, ako bi ljudi bili u prostoriji u kojoj se nalazi istopljeno jezgro u obliku slonove noge, svako bi umro za osam minuta.
Za razliku od Černobila, niko ne zna gde se nalaze tri istopljena jezgra u Fukušimi Daiči. Ono što se zna je da su tri jezgra u direktnom kontaktu sa podzemnom vodom. Dok podzemna voda dolazi niz brdo i ulazi u postrojenje, ona postaje zagađena sa radioaktivnošću. Onda ta radioaktivna voda nastavlja da se kreće i ističe iz reaktora u životnu sredinu ozbiljno kontaminirajući zemlju i drugu vodu sa kojom dođe u kontakt, dok nastavlja svoju migraciju ka okeanu. Tekuća migracija ekstremno radioaktivne vode u Fukušimi Daiči čini čišćenje 100 puta komplikovanijim i 100 puta skupljim od Černobila. Do danas, čišćenje postrojenja u Černobilu je koštalo više od 3 milijarde dolara bez dodavanja troškova nastalih zbog tekućih požara u zabranjenoj zoni koji izbacuju ogromnu količinu radioaktkivnosti natrag u atmosferu. Fukušima će koštati pola triliona.
Do danas u Fukušimi Daiči, ne samo da je ekvivalent 23.000 punih cisterni radioaktivne vode iscureo u Tihi okean, već je i zemlja ispod nuklearne elektrane takođe izuzetno radioaktivna. Šireća radioaktivna kontaminacija će zahtevati da bude uklonjeno najmanje četvrt miliona kamiona radioaktivne zemlje. Koje mesto na Zemlji bi voljno prihvatilo taj otpad i kako će uopšte biti sprečeno njegovo curenje tokom neophodnih 250.000 godina?
Štampa i naučnici treba da pitaju: „Zašto ukrajinska vlada čeka najmanje 100 godina pre pokušaja dekomisije Černobila, dok japanska vlada i Tepko tvrde da će Fukušima Daiči biti razgrađena i porušena tokom narednih 30 godina?“
Sasvim iskreno, odgovor nema nikakve veze sa naukom, i u potpunosti s tiče politike i novca. Da bi razumela Fukušimu Daiči, štampa treba da sledi novac.
Pre trostrukog topljenja jezgara nuklearnih reaktora u Fukušimi Daiiči, japanska nuklearna industrija je imala 54 nuklearna reaktora. Trenutno su svi ugašeni.
Ipak, za svaki nuklearni reaktor u Japanu koji je ugašen tokom poslednje četiri godine zadržano je čitavo osoblje inžinjera, operatera, itd. čak iako za to vreme nisu proizvodili električnu energiju. Zašto? Odakle su došle pare da se plati približno 700 zaposlenih u svakom od ugašenih 50 nukelarnih reaktora?
Odgovor je da su energetske korporacije Japana pozajmile milijarde dolara od japanskih banaka da bi platile osoblje nuklearnih elektrana tokom poslednje četiri godine.
Jedini način na koji japanske banke mogu biti kompenzovane za ovo ogromno trošenje novca jeste da te ugašene nuklearne elektrane budu ponovo pokrenute. Moji kontakti u Japanu mi i dalje govore da banke vrše ogroman pritisak na japanski parlament da pokrenu japanske nuklearne reaktore ne bi li banke mogle da budu isplaćene za svoje investicije.
Istraživanja pokazuju da je ogromna većina japanskog naroda protiv ponovnog pokretanja bilo kog nuklearnog reaktora u Japanu. U nastojanju da ubede japanski narod, koji više ne želi nuklearne elektrane, da ponovno pokretanje tih starih nuklearnih reaktora može biti učinjeno čisto i bezbedno u trusnoj zoni i na obali koja je izložena riziku od cunamija, i Tepko i japanska vlada pokušavaju da prikažu u pozitivnom svetlu razgradnju i rušenje postrojenja Fukušime Daiiči, mnogo pre nego što je to čak i izvodivo iz tačke gledišta radiološke kontaminacije.
Koja je istina koju japanski narod treba da zna?
1. Nemoguće je srušiti i počistiti postrojenja Fukušime Daiči za 30 godina. Trebaće više od 100 godina da se obavi čišćenje.
2. Radioaktivni cezijum, stroncijum i plutonijum iz Fukušime Daiči će nastaviti da curi u Tihi okean decenijama zato što je dotok podzemnih voda nesmanjen.
3. Radioaktivni otpad koji staje u najmanje četvrt miliona punih kipera moraće da bude bačen negde u Japanu na zaštićenom i zatvorenom području da bi se sprečila radiološka kontaminacija novih delova Japana.
4. Hiljade mladih ljudi uključenih u razgradnju, rušenje i demontažu izuzetno radioaktivnog kruga elektrane će biti izloženi ogromnoj radijaciji.
5. Cena čišćenje kruga elektrane Fukušima Daiči u kojoj je došlo do trostrukog topljenja jezgra nuklearnih reaktora približiće se iznosu od 1 triliona dolara.
6. I konačno, nema mesta u Japanu, ili na svetu, za odlaganje tri istopljenja nuklearna jezgra onda kada budu konačno uklonjena, ako ih je uopšte moguće obezbediti i ukloniti. Ovo je tehnološki poduhvat koji ni jedan inžinjer na svetu nikada nije ni zamislio, pošto nuklearna industrija nikada nije verovala da je takva katastrofa moguća ili da će se zaista desiti.
Ja verujem da japanski narod neće dozvoliti ponovno pokretanje starih japanskih reaktora ukoliko bude informisan o tome koliko je stvarno štetno po životnu sredinu i astronomski skupo čišćenje Fukušime Daiči.
Šta svet vidi? Svet vidi da japanska vlada i nuklearne industrije sveta nastavljaju sa svojom promocijom nuklearne energije, dok japanska štampa to ćutke promatra zbog realnih pretnji i ograničenja koje je uvela vlada sa zakonom o tajnosti koji zabranjuje diskusiju o takvim pitanjima. Prava ljudska i ekološka cena ove katastrofe nuklearne energije se ne objavljuje i o njoj se ne diskutuje.
Ja sam Arni Gundersen isperd „Fairewinds Energy Education“ i mi ćemo nastaviti da vas informišemo.
