Klepsidre predstavljaju jednu od najstarijih metoda merenja vremena, a pronađene su osim u Egiptu i Mesopotamiji, čak i u Americi.
Kada ljudi čuju reč Klepsidra, najčešće misle da se radi o nekakvom antičkom grčkom božanstvu ili ostrvu. Ipak, u pitanju je više od 2.500 godina stara naprava za merenje vremena, takođe poznata i pod nazivom fendžan ili persijski vodeni sat. Ove zgodne i intrigantne naprave su funkcionisale na osnovu protoka vode preko kojeg se moglo poprilično precizno utvrditi vreme. Persijski vodeni satovi koriste se najmanje od 500. godine pre nove ere i sve do pada Rimskog carstva u 5. veku bili su u upotrebi širom civilizovanog sveta.
Klepsidra je izum drevnih Persijanaca koji su vreme merili tako što se u posudu sa vodom postavi manja posuda sa rupom na dnu. Voda bi polako punila manju posudu do trenutka dok ne stigne do vrha, kada manja posuda tone. Tada sluga zadužen za vreme, treba manju posudi da izvadi, isprazni i ponovo je postavi na površinu vode, pritom beležeći koliko puta je potonula od izlaska sunca. Vodeni satovi su jedna od najstarijih tehnika merenja vremena, a pronađeni su osim u Egiptu i Mesopotamiji, čak i u Americi. Drevnim Persijancima su vodeni satovi bili naročito važni u poljoprivredi. Naime, pošto je dobrim delom ležala na pustinjskom tlu, persijskoj poljoprivredi je bilo neophodno efikasno navodnjavanje. Kako bi svaka farma dobila jednak deo vode, dva najpoštovanija muškarca u selu bila bi izabrana da na osnovu vodenih satova preusmeravaju tok vode i svakoj farmi obezbede istu količinu vode. Klepsidra se koristila i u starom Rimu pri određivanju dužine javnih govora.
Izvor: Newsweek.rs/Kafenisanje.rs
