Pasivne kuće obezbeđuju čuvanje energije, dobru izolaciju, sigurnosna vrata i komfor.
Pasivna kuća je novi, moderan model izgradnje kuća. Ona predstavlja poseban način zaštite vas i vaših voljenih jer često ide u paru sa sigurnosnim vratima, bezbedonosnim bravama i senzorima. Pasivna kuća je standard koji je nastao u poslednjih dvadesetak godina u zapadnim državama, a polako dobija šansu i kod nas. Pasivne kuće obezbeđuju čuvanje energije, dobru izolaciju, sigurnosna vrata i komfor.
Naziv
U prevodu sa nemačkog, naziv pasivna kuća označava rigoroznost. To se pre svega odnosi na uštedu energije što je glavni razlog zbog kojeg je ovaj vid gradnje postao zapažen i procenjuje se da će tek doživeti procvat. Osim uštede enrgije, pasivne kuće su adekvatno osigurane i često imaju unapred instalirana sigurnosna vrata. Poenta pasivnih kuća je obezbeđivanje maksimalnog komfora, kako leti, tako i zimi kada su energija i toplota u pitanju. Uz to, pasivne kuće kreiraju atmosferu bezbednosti zbog svojih opcionih karakateristika poput kamera, brava i sigurnosnih vrata.
Uticaj na okolinu
Istraživanjima je zabeležno da pasivne kuće imaju višestruko pozitivno dejstvo na komšiluk i okolinu. Pre svega, emituju mnogo manje štetne energije od standardnih kuća i zbog toga se smatraju za čuvare, kako energije, tako i okoline. S druge strane, bezbednost koju pružaju zbog čestih sigurnosnih vrata i instaliranih kamera takođe pozitivno deluje na komšiluk. Ljudi smatraju da će provalnici mnogo manje vremena provoditi u tim ulicama u kojima se vidi da postoji jedna ili nekoliko pasivnih kuća. Ova vrsta konstrukcije nije nešto što se dodaje tokom gradnje, već je ona zapravo sastavni i neizostavni deo gradnje. Može se reći da ona podrazumeva svoj zaseban proces i da zbog toga predstavlja nešto što je cenjeno kao kvalitetno i bezbedno. Naravno, momenat pasivnosti odnosno ovakve gradnje kuća se može naknadno dodati. Poznat je slučaj da koncept pasivnih kuća bude korišćen kako bi se unapredile stare nekretnine koje se urušavaju. Tim se ne samo osveži izgled oronule zgrade, već se ona značajno funkcionalno unapredi.
Početak i razvoj
Ovaj tip gradnje ne mora biti primenjen samo na stambenim zgradama. Može koristiti i poslovnim prostorima i svim drugim tipovima gradnje kojima takođe znače sigurnosna vrata i čuvanje energije. Procenjuje se da je do 2008. godine bilo negde između 16 i 20 hiljada ovih građevina širom sveta, dok je 2010. godine taj broj porastao na preko 25 hiljada. Smatra se da će u budućnosti ovo biti model kojem će se sve veći broj građana okretati kako bi uštedeo toplotnu energiju i osigurao svoju kuću po najsavremenijim standardima kvalitetne gradnje.
Ovaj vid građenja objekata nastao je u Nemačkoj. U samom početku uspeo je da osigura pomoć od strane mnogobrojnih dobrotvora i investitora pa je samo započinjanje bilo manje bolno nego što se moglo očekivati. Prvo su nastale kuće, nekoliko njih u nizu, sazidane po ovom konceptu izolovanja i kreiranja prostora. Nakon toga se prešlo na gradnju zgrada i poslovnih prostora. Svaki vid zidanja je naišao na dobar odziv javnosti i bio je adekvatan za zapadno podneblje koje je sve više svesno negativnih uticaja gubitka energije. Stoga se smatra da će ovaj koncept imati svetlu budućnost kada govorimo o modernim i alternativnim vidovima gradnje i obezbeđivanja objekata.
