Za mnoge posetioce Severne Koreje, osećaj putovanja kroz vreme nikad nije bio življi nego kad prvi put zakorače u svoj hotel, piše BBC ns srpskom
Jedinstvena arhitektura sedamdesetih i dizajn hotela u Pjongjangu sada su dokumentovani u novoj knjizi koja pruža retki uvid u severnokorejsku kulturu, piše Džulijet Li iz BBC-ja na korejskom.
Turistička putovanja do Severne Koreje obično se sprovode u brižnoj organizaciji zvaničnika.
Turističku granu ove zemlje kontroliše država, a putnike nadziru vladini ljudi. Pristup je dozvoljen samo „odobrenim" lokacijama, što znači da svi slede istu maršrutu.
Ali u proleće prošle godine, fotografi Džejms Skalin i Nikol Rid iz Australije proveli su pet noći u glavnom gradu Pjongjangu, posetivši 11 međunarodnih hotela i objavivši knjigu pod nazivom Hoteli Pjongjanga.
Skalin, koji je po profesiji turistički vodič, putovao je u Pjongjang ukupno osam puta i za BBC je izjavio da su hoteli obično neutralniji prostori, gde se posetioci ne kontrolišu na isti način.
Njihova arhitektura i enterijer nude zanimljive uvide u zemlju koja je uglavnom zatvorena za ostatak sveta, ali i dalje prima turiste.
Svim severnokorejskim hotelima upravlja vlada, tako da skoro uopšte nisu brendirani niti se na bilo koji način reklamiraju.
„Veoma je bizarno, zato što smo mi strašno naviknuti na tako nešto. Postalo je sastavni deo naših života", kaže Skalin.
„Navodi me da se zapitam kako je izgledala naša zemlja pre globalizacije."
Štaviše, on ove hotele naziva „očuvanim reliktima prošlih vremena".
Mnoge od njih su tokom sedamdesetih i osamdesetih podigle Istočna Nemačka i Sovjetski Savez, nakon što je veći deo grada posle Korejskog rata ostao u ruinama.
Sovjetski uticaj se lako prepoznaje
Ovi uticaji su očigledni u arhitekturi i dizajnu ovih hotela čak i danas, kaže Skalin.
Ko su njihovi gosti?
Imajući u vidu da je Severna Koreja relativno odsečena od ostatka sveta, mnogi bi očekivali da njeni hoteli budu prazni i napušteni.
A opet, kad su Skalin i Rid posetili grad prošle godine, ustanovili su da to nije tako. Hoteli su bili puni turista, mada skoro isključivo iz Kine.
„Naše fotografija zaista odaju utisak da su ti hoteli napušteni, ali to nije istina. Hoteli su bili dupke puni. Kad ste turista u Severnoj Koreji, probudite se ujutro u osam i već ste u autobusu koji vas vozi do muzeja i spomenika", kaže Skalin.
Hotelima upravlja država i vrlo malo su brendirani
„Ne smete da ostanete da spavate ili boravite u hotelu, zato što ste na turneji sa zvaničnim vodičem. Naš projekat je bio sjajan, jer smo imali lične vodiče i samo smo se vozili od hotela do hotela."
Izgledalo je kao da je turizam u Severnoj Koreji bio u procvatu pre epidemije Kovida-19, priseća se on. Smatra se da Severnu Koreju svake godine poseti oko 100.000 turista - uglavnom Kineza. Broj nekineskih turista za isti period se procenjuje na između 8.000 i 10.000.
Skalin je otkrio da su svi kineski turisti koje je sreo doputovali u Severnu Koreju iz istog razloga - podsećala ih je na Kinu iz sedamdesetih.
Hotelski bar zaustavljen u sedamdesetim?
„Posećujući Severnu Koreju, oni praktično posećuju vlastitu istoriju. Mnogi ljudi iz Istočne Nemačke, Rusije i bivših zemalja Istočnog bloka posećuju je iz istih razloga. Zapadnjaci poput nas dolaze zato što je to jedinstveno i potpuno drugačije mesto."
Kakvi su sami hoteli?
Hoteli imaju barove, bazene i saune, iako ne postoji vaj-faj i usluga po sobama. Štaviše, turistička infrastruktura decenijama je stara i nije ono što bi većina međunarodnih turista očekivala.
Ali iako spoljašnjost građevina izgleda kruto i uniformno, enterijer ume da bude živopisan i na momente ekstravagantan.
Retka šarena prostorija, namenjena za karaoke
Jedan primer je hotel Korio, sa sobom za karaoke koja izgleda kao da je došla „pravo iz sedamdesetih", kaže Skalin.
„Zanimljiva je zato što je u suštoj suprotnosti s ostatkom zemlje", objašnjava on.
„A zanimljiva je i zato što zamišljate ko je mogao da je osmisli. Jer ta osoba verovatno nikad nije bila na Zapadu ili u Japanu, što znači da je ova neobična soba stigla pravo iz njegove mašte."
„Mislim, dakle, da je to pravi individualistički izraz kreativnosti koji je moguć čak i u Severnoj Koreji, koja nije baš najpogodnije tle za kreativnost."
