Teofilo Garsija je možda poslednji borac za očuvanje tradicionalnog filipinskog zanata – pravljenja katukonga.
Vekovima, Ilokano narod (austronezijski narod), koji živi na Filipinima, nosio je tabungau (tabungaw) ili katukong (kattukong)- karakteristične šešire, jarko žute do narandžaste boje – ovako izgleda krajnji proizvod. U procesu pravljenja tikve su zagasitih, belo-sivkastih ili svetložutih nijansi, često isprskane tragovima blata.
Kada je imao svega petnaest godina, Teofilo Garsija posmatrao je i divio se umeću svog oca i dede, od kojih je i naučio da od povrća pravi šešire po kojima je filipinska kultura poznata. Sada, on je možda poslednji čovek koji poznaje postupak njihove izrade. “Kada sam bio mlad, sećam se da su ih svi pravili u svojim domovima i nosili. Sada je jednostavnije otići u prodavnicu i kupiti bejzbol-kapu”, rekao je majstor zanata, Garsija, za Atlas Obscura.
Ove šešire tadicionalno su nosili maturanti srednjih škola, zemljoradnici su ispod njihovih oboda skrivali lice od sunca, a nosili su ih i revolucionari protiv španskog kolonijalizma.
Izrada katukong šešira je sezonski posao, u periodu jun-jul sade se semenke tikve, kada nastupi period kiša izrađuje se podrška od bambusa, kako bi tikve odigli od zemlje i zaštitili od sitnih buba. U jesen se konačno beru budući šeširi i u najtoplijem delu dana raspoređuju na zemlju kako bi se sušile. Na zemlji su ujedno dostupne mravima, koji iznutra pojedu kašastu i meku unutrašnjost ploda. Presečena i osušena tikva se polira i lakira spolja, a unutrašnjost oblikuju upleteni bambus i ratan.
Garsija godišnje napravi oko 100 šešira, od semena, vode i sunca u osnovi, a prodaje ih putujući iz sela u selo. Ukoliko ne pronađe nekoga, ko će ga naslediti, ručno izrađeni simbol Filipina postaće antikvitet.
