Život vilinskog konjica poseban je. Od rođenja do njihove smrti može proći samo nekoliko nedelja, kada oni zapravo prolaze to veliko, epsko putovanje.
Njihova krila odvešće ih na putovanje koje će trajati 55 dana (prosečno) a proputovaće hiljade kilometara. Možda će i negde stati na svom putu, možda i odraditi ciklus parenja, ili će to učiniti kada dođu na kraj svog putovanja. I nakon toga će uginuti. Nikada se neće vratiti tamo gde su se izlegli, ali vratiće se njihovi potomci, i nastaviti taj život, taj obrazac koji sprovode generacije.
Obrazac je uvek isti, oni se izlegnu, migriraju, pare i nakon toga uginu, piše Atlas Obscura.
Naučnici oduvek znaju kako neke vrste insekata u svojim godišnjim migracijama proputuju velike udaljenosti. Među njima su i vilinski konjici. Do nedavno nisu znali kako izgledaju njihove rute, koliko traju, ili kakav je njihov godišnji ciklus. Stručnjaci iz niza organizacija i sa Univerziteta Merilend u novom radu objavljenom u "Biology Letters", opisali su tako barem deo njihovog puta.
Prikupili su uzorke sa 852 krila iz više od 15 javnih i privatnih kolekcija širom Severne Amerike.
"Kada larve ispužu iz vode u odrasloj dobi, otvore krila kako bi ih osušili pre leta. Krila više ne rastu, pa i sva hemija koja se nalazi u njima ostaje tako zauvek", napisao je koautor studije Kent Mekfarland.
Vodonikovi izotopi su važni indikator njihovih početaka, opsega kretanja, ali i određenog jezera na kojem obitavaju, smatra Majkl Halvort, glavni autor studije.
Dodatne podatke o njihovom životu dobili su i zahvaljujući radio odašiljačima koje su pričvrstili na 14 vilinskih konjica i pratili ih tokom 12 dana na njihovom putu jesenje migracije. Otkrili su kako putuju isključivo tokom dana i samo kada vetar duva manje od 20 km/h.
Da bi se saznalo više potrebno je i proširiti studiju. Ima mnogo prostora za istraživanje, smatra Kolin Stads, jedan od koautora i ekolog sa Univerziteta Merilend. Neki od ovih krilatih insekata mogu doputovati čak i do Jamajke, kaže Stads, koji ih je pronašao tamo.
Međutim, još nije u potpunosti poznato koliko brzo lete, koliko se često zaustavljaju putem i koliko ih zapravo taj put i preživi.
Naučnici veruju da postoje tri grupe, jedna koja se rađa na jugu i u proleće migrira prema severu, druga koja je rođena na severu i migrira na jug na jesen, a treća generacija rođena je na jugu i tamo ostaje a svoje potomstvo šalje na sever sledećeg proleća. Međutim, ovaj obrazac podložan je izmenama u ovoj sve toplijoj i klimatskim promenama narušenoj životnoj sredini.
Stručnjaci su tako primetili kako njihove migracije sada započinju kada su temperature oko 10 stepeni.
"Prosečna temperatura postaje sve veća, pa njihove migracije postaju sve kraće. Ako se zapravo vilinski konjici mogu razmnožavati tokom cele godine, njihove velike migracije zapravo bi mogle u potpunosti da prestanu", naglašava Stads.
