fbpx

Psihologija kućnih ljubimaca: mačke

macke.psihologija

 "Vreme provedeno sa mačkama nikada nije protraćeno" ― Sigmund Frojd

Ljudi se, prema nekom nepisanom pravilu, dele na ljubitelje pasa i ljubitelje mačaka. Svako od njih ima odlične argumente zašto biraju ljubimca kog biraju, a rasprave se obično svedu na dobro znanu konstataciju da o ukusima ne vredi raspravljati.

Pošto psi i mačke najčešće nisu u dobrim odnosima, u ovom tekstu bavićemo se isključivo mačkama, a ljubitelji pasa su sledeći na redu.

Šta su otkrila istraživanja o odnosu ljudi i mačaka? Odnosno, na koji način mačke mogu da utiču na naše raspoloženje? Koliko je uopšte u mačjoj prirodi emocionalna vezanost za vlasnika? Sve su to pitanja na koja nam mačkoljupci sasvim sigurno mogu dati dobre odgovore. Ali, hajde da vidimo šta o tome kaže nauka.

Mogu li mačke poboljšati naše raspoloženje?

Za mačke se često kaže kako su sebične i samožive, ali to nisu osobine koje ekskluzivno pripadaju mačkama. Sa druge strane, brojni vlasnici mačaka izveštavaju o tome kako im druženje sa njihovim ljubimcima prija i poboljšava njihovo raspoloženje. Zapravo, evo jedne studije koja to upravo potvrđuje.

Nedavno sprovedeno antropološko istraživanje u Švajcarskoj u kom je učestvovalo 212 parova sa mačkama ispitivalo je kako mačke utiču na raspoloženje svojih vlasnika. Svaki učesnik procenjivao je kako mačka, a kako njegov partner doprinosi njegovom raspoloženju.

Rezultati su pokazali (baš kao što je to slučaj i sa prethodnim istraživanjima) da mačke mogu da ublaže efekte negativnih raspoloženja, ali ne i da izazovu pozitivno. Pozitivno raspoloženje ljudi u istraživanju u najvećoj meri bilo je povezano sa uticajem koji njihovi partneri imaju na njihovo raspoloženje.

Tako da – mačka vas verovatno neće nagnati da pevate od sreće, ali će vam pomoći da se osećate bolje nakon lošeg dana.

Mačke i vezivanje

Razlog zbog kog se mačke povezuju sa umanjenjem negativnih raspoloženja jeste emocionalna veza koja postoji između vlasnika i mačke. Ali, mačke su poznate po svojoj neuhvatljivosti; stoga, da li one zaista mogu biti vezane za svoje vlasnike?

Zapravo, postoji zaista sofisticirana studija o emocionalnoj povezanosti između mačaka i njihovih vlasnika. Procedura koja je korišćena za ispitivanje ove veze je ista klasična procedura koja se koristi u ispitivanju afektivne vezanosti kod ljudi – “situacija sa strancem”. U njoj se ispituje kako dete reaguje u situaciji kada je u prostoriji prisutna nepoznata osoba, a deo ispitivanja je i odlazak majke ili oca iz prostorije u kojoj dete ostaje samo sa strancem.

U studiji iz Meksika koja je ovu proceduru koristila sa mačkama, analize ponašanja mačaka pokazale su da one zaista jesu emocionalno vezane za ljude. U pomenutom ispitivanju, mačke su bile opuštenije i spremnije na istraživanje okoline onda kada su u prostoriji bili prisutni njihovi vlasnici.

Eto odličnog argumenta za sve one koje nervira kada ljudi koji ne vole mačke kažu da one ne mare za svoje vlasnike, odnosno ni za šta drugo osim za dremanje, jelo i češkanje.

Ličnost mačke

Dakle, utvrđeno je da mačke mogu da amortizuju negativna raspoloženja i da su u stanju da se vezuju za ljude. Onda se nameće pitanje, imaju li mačke ličnost? Na ovo pitanje bi većina vlasnika ovih krznenih ljubimaca odgovorila potvrdno, a dalja ispitivanja ličnosti mačaka pokazala su da postoje:

- aktivne, pametne, radoznale i druželjubive mačke
- osećajne, druželjubive i zaštitnički nastrojene mačke
- agresivne i zlovoljne mačke
- stidljive mačke

Ono što je važno zapamtiti kod ove klasifikacije jeste to da su u pitanju dimenzije, a ne kategorije, što znači da većina mačaka pokazuje neke od osobina iz više pobrojanih dimenzija, od kojih neke mogu biti dominantnije od drugih.

Sa malo mašte, nabrojane dimenzije mogu se primeniti na uočenih pet faktora koji se odnose na ličnosti ljudi (čuveni “Velikih pet” (eng. “Big Five”) model ličnosti): prvi faktor je poput ekstraverzije, drugi bi mogao biti neuroticizam, treći prijatnost i četvrti – otvorenost ka iskustvu (peti je, po “Velikih pet”, savesnost, o čemu baš nema mnogo smisla govoriti kada su u pitanju mačke).

Jedna legitimna kritika koja bi se mogla uputiti ovom istraživanju jeste činjenica da su ljudi skloni da svojim mačkama dodeljuju izmišljene ili projektovane osobine. Ali, ove dimenzije ipak se poklapaju sa dimenzijama dobijenim u ispitivanju mačaka koje su sprovodili ljudi koji nisu njihovi vlasnici i koji ih nisu od ranije poznavali.

Kako izgraditi odnos sa mačkom?

Kao i svaki odnos, vezi između mačke i čoveka potreban je uzajaman odnos davanja i primanja, posebno kada se u obzir uzme nezavisnija prirodna mačaka u odnosu na, recimo, pse.

Dr Denis Tarner sa Instituta za primenjenu etologiju i životinjsku psihologiju sproveo je niz studija koje su ispitivale na koji način se odvija interakcija između mačaka i ljudi. Iz svog istraživanja, dr Tarner je zaključio da je za kvalitetan odnos između mačke i njenog vlasnika ključno upravo poštovanje mačje nezavisnosti od strane vlasnika.

Verovatno bi se svaki vlasnik mačke složio sa time.

Izvor: PsyBlog

Prevod i adaptacija: Ina Poljak, Psihoverzum