Nervoza, konflikti: Šta kažu psihijatri koliko visoke temperature i promjena klime utiču na naše mentalno zdravlje?

Foto: AP/Gregorio Borgia

Izraženi toplotni talas sa temperaturama i do 40 stepeni, kako kažu psihijatri, ne samo što se odražava na naše fizičko stanje, već može da ima i uticaj na mentalno zdravlje.

Rizične grupe su uglavnom starije osobe, ali i one koje su pod terapijom antidepresiva i antipsiholitika. A s obzirom na to da će nam uslijed klimatskih promjena tek biti vruće, neophodno je da se prilagođavamo novoj normalnosti.

Specijalista psihijatrije dr Ljiljana Simić ističe da ovolike temperature nisu dio našeg podnevlja i da izazivaju doživljaj ugroženosti i otežanog dunkcionisanja u svakodnevnom životu, piše list Danas.

– Samo saznanje da je „toplotni talas“ sa temperaturama koje su obeležene crvenim alarmom u mnogima od nas izazivaju neprijatnosti i zabrinutost. Visoke temperature vazduha dovedu do manjih ataka napetosti i nervoze kod nekih ljudi, ali činjenica da toplota ometa i spavanje kod većine jeste važna stavka. Nenaspavani i ipak iscrpljeni od vremena imamo opšti pad energije i volje. Ovo su povremeno i razlozi za razdražljivost, nizak prag na toleranciju i provokaciju ali i burnije reakcije. Može se reći da smo povišenije konfliktni – navodi dr Simić za Danas.

Ipak, to sniženje voljnonagonskih dinamizama, kako kaže, ali i raspoloženja u zdravoj populaciji je prolaznog karaktera i prevazilazi se dolaskom prijatnih dana.

Sa druge strane ona ističe da osobe oboljele od mentalnih poremećaja, uz redovnu terapiju mogu da imaju doživljaj dodatnih poteškoća na ovolikoj toploti.

– Pacijenti sa redovnom psihijatrijskom terapijom takođe dobijaju savet da kretanje po vrućini bude minimalno, do nužnog. Kontrole se prilagođavaju ovim temperaturama. Često su ovakve vrućine razlog da osobe sa mentalnim poremećajima manje prate svoju terapiju, pa to onda izaziva pogoršanja – dodaje ona.

Prema njenim riječima, zdravstvene ustanove koje se bave mentalnim zdravljem, obično u praksi tokom ljetnjih meseci imaju manji broj pregleda i prijema. Međutim, kako kaže, postoje situacije gdje je izlaganje visokoj temperaturi u rizičnom dijelu dana uz još neke elemente poput alkohola, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci povod za ozbiljnu izmjenu ponašanja i pregled psihijatra.

– Preporuka doktora je da se prilagodimo toploti na najbolji način koji svako od nas može. Izbegavati deo dana, ko može, kada je najveći stepen zračenja. Po ovoj temperaturu je to ozbiljan rizik po zdravlje, ne samo za kožu, već i za druge sisteme, ali i za naše mentalno zdravlje. Vreme za spoljne aktivnosti (sportove i druženja) kojih nema potrebe da se odričemo samo prebaciti za jutra ili kasnije uveče. Klima se menja, ali ljudska priroda i mentalni sklop poseduju sposobnosti da prate promene, da se adaptiraju i da se odlično snalaze u svim okolnostima – naglašava.

Mnoga istraživanja su rađena na temu kako visoke temperature utiču na mentalno zdravlje. Jedna od njih je pokazala da na temperaturi od 21 stepen savršeno rasuđujemo dok na 25 stepeni slabije razmišljamo.

Studije pokazuju da je najidealnija temperatura za čoveka 22 stepena, dok se promjene u ponašanju vide već pri temperaturi od 33 steepena, kada postajemo nestrpljivi i imamo pad motivacije.

Sunce je lijek, a vrućine posmatrati kao „sezonsko predoziranje“

Psihijatar dr Igor Radosavljević iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ smatra da se psihičko i fizičko stanje ne može odvojiti, što potvrđuje i činjenica da se ovih vrelih julskih dana mnogo telesnih simptoma koji se javljaju, i te kako odražavaju i na naše psihičko stanje.

„Ali suština svega je kakvo je moje psihofizičko stanje, bazično, jesam li ja telesno i psihički zdrav, ili nisam. To je definitivno polazna osnova za dalje“, ističe doktor Radosavljević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

On napominje da naše psihofizičko stanje zavisi i od toga kakve su naše što privatne, što poslovne okolnosti.

„Oni koji rade u klimatizovanim prostorijama ipak u jenom trenutku moraju da izađu napolje i suoče se sa vrelinom. Međutim, to je daleko lakše nego onima koji posao obavljaju napolju i nemaju mogućnosti da se sakriju. Zato smo svi prinuđeni da nađemo neke mehanizme samozaštite“, naglašava dr Radosavljević.

On se međutim osvrnuo i na to da je sunčev zrak lijek koji blagotvorno utiče na psihičko stanje ljudi.

„Ako je baza to, da je sunčevi zrak lek, onda je ovo, da kažemo, nešto poput preteranog doziranja, to treba posmatrati ipak kao nešto što je naš prijatelj, saveznik, jedna lekovita supstanca, taj sunčevi zrak. S druge strane, možda je dobro razumeti realnost. Ovo je možda nova realnost. Jednostavno, za našeg života, nikad više prosečne letnje temperature neće biti niže nego sada. Pošto je već tako, onda to treba prihvatiti i razmišljati o svim pozitivnim aspektima sunčevih zraka, a da ove vreline doživljavamo kao jedno „sezonsko predoziranje“ i prilagodimo se sa hiljadu i jednim manevrom koji nam je dostupan, u zavisnosti od stanja našeg zdravlja, poslovne pozicije i slično“, preporučuje psihijatar dr Igor Radosavljević.