Iako su najsporiji sisari na planeti, lenjivci se pare "na brzinu".
Koliko su spori lenjivci, koji se smatraju najsporijim sisarima na svetu? Daljina koju pređu za dan često iznosi svega nekoliko metara, dok u odmaranju provedu i 20 sati dnevno. Metabolizam im je toliko spor da ovi biljojedi koji žive na drveću silaze tek jedva jednom nedeljno da bi ispraznili creva. Tako je za njih najbolje jer, onako nespretni na zemlji, mogu da postanu žrtve automobila, ljudi i drugih životinja.
Skelet lenjivca pogodan je za ležanje ili vešanje naglavačke po drveću. Upravo u tim položajima lenjivci jedu, spavaju, rađaju se – i pare.
Premda su četiri bebe lenjivca ugledale svet tokom prašumske izložbe u Nacionalnom akvarijumu u Baltimoru, osoblje zaposleno u ovoj ustanovi nikada nije videlo ni rađanje ni parenje lenjivaca, kaže direktor Ken Hauel: "Mislim o njima kao o bićima koja imaju svoje privatne živote." Kada njihova izdvojenost dovede do parenja, kaže on, "ono se očigledno odvija veoma brzo".
Pa, i da i ne, tvrdi Mark Rozental iz Animal Magic, neprofitne organizacije sa sedištem u Mičigenu koja sprovodi program za oslobađanje egzotičnih životinja. Uz pomoć pametnog telefona i srećno izabranog trenutka Rozental je uspeo da snimi "veoma redak video-zapis lenjivaca koji se pare" dok u svom staništu vise na grani. Na video-zapisu on opisuje ovu scenu kroz isprekidano pripovedanje: "Mužjak nastavlja da pokušava... ženka... je prijemčiva... On ce opet pokušati... Vi koji gledate, imajte strpljenja – to su ipak lenjivci..."
Pošto njegovu publiku čine i deca, Rozental je iz ovog video-zapisa isekao sam čin parenja koji se, kako on tvrdi, "odigrao naglavačke i nije dugo trajao".
ZANIMLJIVOST
Dve od šest vrsta lenjivaca su u opasnosti: status ranjivosti ima brazilski crnogrivi troprsti lenjivac, a status krajnje ugroženosti ima panamski pigmejski troprsti lenjivac.
