Ilustracija lovci-sakupljači (izvor: brewminate.com)
Nasilje je fenomen koji seže veoma daleko u prošlost, još u vreme paleolita. Zahvaljujući skeletnim ostacima moguće je prepoznati tragove nasilnog ponašanja. Jedan takav primer potiče sa praistorijskih lokaliteta kulture Lepenski vir na Đerdapu. Na skeletnim ostacima šest individua iz mezolita uočene su povrede koje ukazuju na nasilje.
Autor: Maja Miljević-Đajić
Istraživanjem velikog broja arheoloških nalazišta od perioda praistorije pa do novog veka i danas, pokazalo se da ne postoji period u kojem čovečanstvo nije sudelovalo u nekom manjem konfliktu unutar ili izvan zajednice.
Šta je nasilje?
Mnogi istraživači koriste različite naizmenične termine kao što su: nasilje, konflikt (sukob) ili agresija. Agresija je više izraz koji se upotrebljava kod životinja i ne ukazuje na vezu sa kulturom ili njenim značenjem. I agresija se ne pretvara u nasilno ponašanje. Definicija nasilja često ukazuje na nameru, motivaciju i kulturno definiše značenje. Takođe, nasilje može biti individualno ili kolektivno, dok se agresija izražava na nivou individue.
Povrede na skeletnim ostacima
Traumatske povrede se najćešće primećuju na ljudskim skeletnim ostacima kada se u arheološkom zapisu ne sačuva meko tkivo. To su povrede u vidu preloma, udubljenja na lobanjama i/ili dubokih posekotina. Takođe, na nasilno ponašanje ukazuju tragovi zarastanja na kostima ili kosti koje nisu lepo srasle. Zato je skelet jedini najpouzdaniji izvor informacija kada je pravo nasilje u pitanju, a kada nemamo druge arheološke dokaze ili istorijske ili ikonografske izvore, koji opet ne pružaju dovoljnu količinu informacija. Proučavanjem povreda na skeletu možemo bolje da razumemo značaj nasilja između prošlih društava, ali i da razumemo i bolje objasnimo ljudsko ponašanje.
Nasilne povrede na lobanji kod muškarca sa Lepenskog vira-grob br. 69 (izvor: euronews.rs)
U radu, objavljenom 2006. godine u časopisu Documenta Praehistorica 33, dr M. Roksandić se pozabavila pitanjem nasilja u mezolitu Đerdapa. Antropološka analiza obuhvatila je 263 odraslih osoba oba pola sa šest lokaliteta iz mezolitskog perioda i ranog neolita na desnoj obali Dunava. U mezolitske lokalitete spadaju Padina, Lepenski vir, Vlasac, Hajdučka Vodenica, dok su Ajmana i Velesnica dva ranoneolitska lokalitet (Sstarčevačka kultura) u isto vreme sa ranoneolitskom komponentom Lepenskog vira.
Tragovi, mogućeg, nasilja primećeni su na skeletnim ostacima šest osoba muškog i ženskog pola.
Tragovi nasilja na Đerdapu
Kod mladog muškarca (18 ± 3 godina) sahranjenog na Vlascu (Vlasac 4a) sačuvao se koštani projektil koji je probio meko tkivo i tako se zadržao na ilijačnoj kosti karlice. Očigledno da je koštani projektil ili strelica koja je bila deo strele, ispaljen velikom brzinom. Kako je došlo do ovoga, autorka rada je predložila tri moguća scenarija-nezgoda u lovu, vrlo malo verovatno, ali nije isključeno; oružani sukob (nedovoljno dokaza) ili ubistvo, što je vrlo moguće.
Koštani projektil unutar ilijačne kosti (Roksandić 2006, fig. 2)
Druga povreda uočena je kod odrasle žene isto sa Vlasca (Vlasac 51a). Kod nje je bila slomljena desna lakatna kost koja nije srasla kako treba što joj je onemogućavalo normalnu ili bilo kakvu upotrebu ruke. Tip preloma ukazuje na direktan udarac koji je mogao da nastane tako što je tupi predmet razbio kost u odbrambenom pokretu ruke podignute da zaštiti glavu (eng. parry fracture).
Prelom lakatne kosti (Roksandić 206, fig. 4)
Kod četiri odrasla muškarca sa Vlasca i Lepenskog vira uočene su povrede na njihovim lobanjama od kojih su neke imale smrtonosan ishod. Ovakvi prelomi se uglavnom dovode u vezu sa međuljudskim nasiljem i bliskim kontaktom sa počiniocem (eng. face to face). Među njima je i poznati muškarac iz groba br. 69 sa Lepenskog vira sa kojim je publika u Dubaiju i u Srbiji nedavno “komunicirala” (slika iznad).
Ukupno šest skeleta iskopanih na desnoj obali Dunava na Đerdapu pokazuje tragove verovatnog nasilnog ponašanja. Dok je nasilje kao etiologija najverovatnije objašnjenje u slučaju petorice muškaraca, prelom lakatne kosti zabeležen kod ženske osobe je u skladu i sa nesrećom i (porodičnim) nasiljem.
S obzirom da je broj sahranjenih ljudi na Đerdapu više od 400, epizode nasilnih interakcija su malobrojne. One verovatno predstavljaju sporadične epizode međuljudskih sukoba, a ne ratne sukobe.
Međuljudsko nasilje, bez obzira koliko mi to želeli, je neizbežno. Arheologija nam je pokazala da je čovek u prošlosti bio sposoban za nasilno ponašanje, kao što je i danas.
Više: Roksandic, M. (2006). Violence in the Mesolithic. Documenta Praehistorica, 33, 165–182.
